Ovom prilikom nećemo govoriti o genetskoj sklonosti za nastak gojaznosti i pravim psihijatrijskim poremećajima ishrane kao što su anoreksia i bulimia. Više ćemo reći o filozoskim promenama za kontrolu težine, praktičnim savetima za gubitak telesne težine, povezanosti između emocija i uzimanja hrane. Naša emocionalna stanja kao i “dobre” i “loše” navike u ishrani potiču iz našeg razmišljanja o sebi, drugim ljudima i svetu u kome živimo. Naša iracionalna razmišljanja mogu se svesti u četiri kategorije: 1. zahtevnost 2. zgražavanje 3. niska tolerancija frustracije i 4. samoobezvređivanje. Zahtevnost je apsolutisitčko rasuđivanje koje se odnosi na to kako mi, drugi i svet trebamo da budemo drugačiji nego što jesmo:
“ Trebalo bi da sam već izgubio na težini”
“Moja porodica mora da podržava moje pokušaje da smanjim težinu”
“ Svet mi duguje poštovanje i priznanje i to treba da mi pokaže bez obzira da li izgubim ili ne na težini”
“ Moj život mora biti oslobođen stresa, jer onda, i samo onda, mogu izgubiti na težini”
“ Ne bih trebalo toliko da se mučim da kontrolišem svoju težinu. Život ne sme biti tako nepravedan”.
Svi ovi zahtevi bi bili racionalni ukoliko predstavljaju naše preferencije, ukoliko prihvatimo činjenicu da mnoge situacije nisu fer niti idealne, ali smo mi ipak spremni da prihvatimo odgovornost.
Kada očajavamo i zgražavamo se gubimo iz vida realnog značenja situacije i preuveličavamo to do te granice da ništa drugo nije važno. Strašno i grozno uglavnom znači da je nešto popuno loše ili više nego loše, što je naravno nemoguće.
“ Strašno je i odvratno je to što imam višak kila. Ne mogu nikako uživati u životu i nikad neću biti srećan osim kad budem mršav
Niska tolerancija frustracije je uverenje da ne možemo da izdržimo neprijatnost ili frustraciju kao što su fizičko vežbanje, glad ili nedostatal prijatnog osećaja izazvanog uzimanjenm hrane:
“Moj život je pun stresa i ja ne mogu reći ne hrani kad sam pod stresom. Ne smem da budem osujećen u uzimanju hrane u ovakvim okolnostima”
“Isuviše je teško da idem na vežbanje jer moram zbog toga da ustajem ranije. Isuviše je teško”
“Ne mogu da odolim čokoladnom kolaču, moram ga pojesti kad je tako ukusan”.
Načini za prevazilaženje ovakvih stavova podrazumevaju racionalna uverenja i činjenicu da prestanete da zahtevate da život mora da bude lak ili pravedan ili bilo kakav drugi kakav nije. pobedite nisku toleranciju frustracije, prekinite da očajavate i prihvatite sebe kakvi jeste. Praktični saveti podrazumevaju brojanje unetih kalorija, uravnoteženu ishranu. To podrazumeva uzimanje hrane sa niskim sadržajem masti, uzimanje proteina oko 55g dnevno jer oni stvaraju osećaj sitosti, uzimanje kompleksnih ugljenih hidrata (hleb, pasta, pirinač, krompir) koji su poželjniji od prostih ugljenih hidrata u voću i slatkišima jer se oni sporije metabolizuju. Ako jedete šećer na kraju obroka imaćete manje “high” doživljaja.
Naravno u ishrani treba da budu zastupljena i vlakna koja se nalaze u voću. Uzimanje vode je dobro i treba je obavezno uzeti pred obrok jed smanjuje osećaj gladi. Redukujte unos soli jer ona zadržava vodu u organizmu. Koristite zamenu za so ili koristite začine. Treba uzimati dovoljnu količinu vitamina i minerala kod suplemenata jer nam oni ulavnom nedostaju kada smo na dijetalnoj ishrani. Proporučljivo je uzimati više manjih obroka u toku dana. Poznato je da je potrebno oko 20 minuta da se osećaj sitosti prenese od želuca do mozga. Vežbanje mozemo podeliti na aerobno i anaerobno. Aerobne vežbe – trćanje, vožnja bicikla, plivanje i hodanje ukoliko se sprovode 4 puta nedeljno po pola sata, ubrzava vas metabolizam i omogućava vam da jedete više a da ne dobijete na težini. Ne/aerobono vežbanje kao što su dizanje tegova ima mali uticaj na vaš metabolizam ali povećava mišićnu masu, kako mišići zamenjuju vaše masne naslage možete bolje izgledati bez gubitka telesne težine.
Vežbanje je zdravo, produžava život i dobro je za održavanje težine na željenom nivou. Takođe je neophodno istaći da smo svi mi skloni trenutnoj gratifikaciji, odnosno osećaju zadovoljstva, ali ipak imamo i moždane kapacitete sa kojima možemo da povećamo dugoročna zadovoljstva na račun odlaganja kratkotrajnih. Tako na primer iako ste pod stresom možete da se zavalite u fotelju i opustite, a ne posegnete odmah za hranom.