SVILAJNAC-Povodom obeležavanja Dana opštine Svilajnac 29. juna 2016. godine razgovarali smo sa predsednikom opštine Svilajnac Predragom Milanovićem, koji je nakon prošlih izbora po drugi put izabran na tu funkciju, dok je u vrhu opštinske vlasti od 2008. godine gde je najpre, u prvom mandatu, bio zamenik predsednika opštine. Milanović za kaže da je Svilajnac danas jedan moderan grad, povoljan za strana ulaganja, ali da postaje i sve atraktivnija turistička destinacija.
-Svilajnac je opština koja je, uprkos teškim uslovima i sveopštem stanju u proteklih nekoliko godina, uspela da uspostavi kontinuirani razvoj, privredni rast i poboljšanje uslova i kvalitet života svojih građana. To je zahtevan posao, koji traži apsolutnu posvećenost, koji se radi svakoga dana, ali kada imate jasnu viziju i ideju šta želite za svoje građane i svoje okruženje, onda su i rezultati pozitivni i vidljivi. Investicije u privredu Svilajnca za poslednje četiri godine iznose oko 10 miliona evra i danas imate nekoliko stranih kompanija koje uspšeno posluju u Svilajncu, kao i nekolicinu domaćih koje su se, zahvaljujući stvorenim infrastrukturnim i administrativnim uslovima, razvile u velike i ozbiljne izvoznike. Svakako je najznačajnija kompanija japanski „Panasonic“, koji zapošljava 405 radnika, a broj radnika povećava svake godine kako proširuje svoju proizvodnju. Panasonic u Svilajncu posluje u režimu Slobodne zone, vlasnik je proizvodne hale i ima dugoročne poslovne planove u Svilajncu. Nije lako dovesti i zadržati jednu svetsku kompaniju ni u Srbiji, a kamoli u Svilajncu, ali danas je kod nas to rezultat jednog kontinuiranog višegodišnjeg rada na stvaranju povoljnog ambijenta za strana ulaganja i na stvaranju infrastruktunih i administrativnih uslova. Zato smo danas jedna od atraktivnijih lokacija za strana ulaganja i vodimo konstantne pregovore sa potencijalnim investitorima, započinje razgovor Milanović.
Poslednja u nizu stranih investicija je švajcarska kompanija „PM Tehnik“, koja je uložila oko 2 miliona evra u pokretanje proizvodnje u Svilajncu, a zaposliće i 50 radnika.
-Opština Svilajnac stvorila sve potrebne infrastrukturne uslove za ovog, ali i za sve buduće investitore. Oni su nedavno doneli sve mašine i počeli probni rad, a proizvode delove za najsavremeniju železnicu. Poznato je da su Švajcarci dobri investitori i mi smo srećni da imamo još jednog, jer već imamo u Svilajncu švajcarskog proizvođača kornišona koji godišnje proizvede pet miliona tegli krastavaca. Cilj nam je da privučemo investicije iz srednjeg i malog biznisa, jer hoćemo da imamo deset fabrika sa po 50 zaposlenih umesto jednu od 500. U ovoj fabrici radiće stručna radna snaga i za to će biti dobro plaćena. Drago nam je da su Švajcarci izabrali Svilajnac, što govori da smo dobro radili i da imamo kadar koji je njima potreban. Pratimo potrebe tržišta i u skladu sa tim se i ponašamo, dodaje Milanović.
Opština Svilajnac uspešno je rešila i problem neuspelih privatizacija, pa je tako kupila pogon bivše fabrike BEKO u Svilajncu, i ubrzo zatim našla novog investitora, beogradsku kompaniju „Union drvo“.
-Ova kompanija zapošljava 50 ljudi, razvili su i opremili u Svilajncu jedan moderan stolarsko-tapetarski pogon i zadovoljni su poslovanjem i poslodavci i radnici. Sve navedeno govori o tome da je privreda Svilajnca danas stabilna. Za manje od deset godina Svilajnac je od opštine sa propalom i uništenom privredom postao mesto atraktivno za strana i domaća ulaganja, mesto sa suficitom spoljno-trgovinske razmene od oko 30 miliona dolara u prošloj godini. Trenutno nemamo ni jednu firmu koja stagnira, sve napreduju, što nam daje ohrabrenje da će u narednom periodu biti samo bolje. Mislim da je model privatizacije koji smo mi započeli, a to je da opština kupuje fabrike u stečaju i traže investitore, polako počeo da živi i u Srbiji, objašnjava Milanović.
On dodaje da je opština Svilajnac napravila upravu koja može da radi veliki broj kvalitetnih projekata, koja može da privuče strane investitore, da obezbedi novac iz evropskih fondova, iz kojih se u Svilajnac slilo oko četiri miliona evra kroz razne projekte. Milanović smatra da Svilajnac nije dovoljno iskoristio turističke potencijale te da je šansa u tome da se napravi jedna regionalna tura Pomoravlja.
-Spremni smo da radimo na projektu brendiranja pomoravske ture kao jedne od najboljih u Srbiji, jer pojedinačno ni jedna od ovih opština to ne može da uradi. Takođe, očekuje nas privlačenje novih investitora jer imamo dve industrijske zone koje smo kompletno infrastrukturno opremili. Bez još oko 700 novih radnih mesta ne možemo da dođemo do našeg cilja da budemo razvijena opština. Tražimo i investitore u oblasti poljoprivrede. Našli smo investitora za klanicu, koji će je rekonstruisati, opremiti i staviti u funkciju. Ovo je veoma bitno za naše stočare, jer će imati kome da prodaju stoku, ali je važno i za učenike svilajnačke Poljoprivredno-vetrinarske škole na smeru za mesare, jer će imati gde da obavljaju praksu, nauče zanat i zaposle se posle završenog školovanja. Ukoliko se nastavi ovakav investicioni ciklus smatram da u naredne četiri godine Svilajnac može da završi posao koji nije dosad, a ono što je ostalo je da se uradi rekonstrukcija Doma zdravlja Svilajnac i OŠ Jovan Jovanović Zmaj Svilajnac koja ima više od 1.300 učenika, kao i završetak regulacije Resave, ističe Milanović.
Svilajnac je opština u kojoj se dosta radilo na infrastrukturi, svi javni objekti su rekonstruisani i to posle više decenija, posledice poplave iz 2014. godine su sanirane, ulagalo se i u infrastrukturu u selima, u skoro svim selima napravljena vodovodna mreža i pokrenut je veliki projekat izgradnje kanalizacione mreže za seoske mesne zajednice, a prošle godine sproveden je i veliki projekat rekonstrukcije škola.
-U poslednje četiri godine u infrastrukturu opštine Svilajnac investirano jeoko 3 milijarde dinara, što je pet puta više nego u periodu od pre deset i više godina. U Svilajncu je kompletno rekonstruisano šest škola, modernizovani su i obnovljeni Centar za kulturu, Resavska biblioteka, sređena je zgrada opštine Svilajnac, asfaltirano je više destina kilometara ulica, kako u gradu tako i u selima, na kojima su urađene i nove vodovodne i kanalizacije cevi, trotoari, biciklističke staze, zatim uređeni su parkovi, igrališta, rekonstruisana je sportska hala, uređena gradska pijaca koja je po prvi put i pokrivena, Svilajanc danas ima potpuno novi vrtić nakon poplave, izgrađena su dva nova mosta, rekonstruisano ih je tri u gradu, obe industrijske zone su infrastrukturno opremljene, rekonstruisano je odeljenje fizijatrije Doma zdravlja Svilajnac, kao i dve seoske ambulante i urađeno je još mnogo projekata. Sve ovo govori u prilog tome da građani Svilajnca danas žive u lepšem i uređenijem gradu. Napisali smo veliki broj projekata, vredno radili i uspeli smo da za navedene projekte obezbedimo sredstva, neka iz Kancelarije Vlade RS za upravljanje javnim ulaganjima, a najviše sredstava smo obezbedili iz fondova Evropske unije, nešto smo uradili i iz sopstvenih sredstava, ali se radilo u kontinuitetu i planski, pa su i rezultati tu, a što je najvažnije za naše građane, sigurno neće biti potrebe za većim ulaganjima u ove objekte u narednih nekoliko decenija. Sve ovo je važno i za investitore, i one koji već posluju u Svilajncu i one buduće, jer im je na ovaj način stvoren jedan moderan ambijent, sadržajan i po evropskim standardima. Imamo dobru komunikaciju i saradnju i sa Vladom Republike Srbije i javnim preduzećima, jer smo uvek spremni za nove projekte, znamo koji su naši prioriteti i brzo ih realizujemo. Moram i da istaknem veliku pomoć, koja je stizala sa raznih strana, nakon katastrofalne poplave koja je pogodila Svilajnac u maju 2014. godine. Vrtić „Dečja radost“ iz Svilajnca je najviše stradao u poplavi, jer je potpuno uništen, kako sam objekat, tako i sav inventar. Za njegovu sanaciju trebalo je najviše vremena i sredstava, ali zahvaljujući velikoj pomoći Fondacije Novak Đoković,Fonda B92, Evropske Unije koja je najveći donator, Turske agencije TIKA, i brojnih drugih donatora, kompanija i pojedinaca, kao i angažovanju opštinskog rukovodstva, vrtić je kompletno saniran u najkraćem mogućem roku i danas radi punim kapacitetom.Ogromnu pomoć nam je pružila i Vlada Republike Srbije i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, jer smo zahvaljujući tome rekonstruisali veliki broj javnih objekata, škola, ambulanti, mostova i zahvaljujem se na saradnji i nesebičnoj pomoći direktoru te kancelarije Marku Blagojeviću, koji će dobiti, u znak zahvalnosti, i plaketu opštine Svilajnac povodom Dana opštine, ističe on.
Svakako da je Panasonic doprineo dobrim, prijateljskim odnosima između Japana i opštine Svilajnac, pa su predstavnici japanske ambasade i vlade u nekoliko navrata u proteklih godinu dana posetili opštinu Svilajnac i uručili brojne donacije.
-Japanska vlada donirala je Svilajncu kombinovano vozilo za komunalne potrebe, rendgen, ultrazvuk i medicinsku opremu, a preko Ujedninjenih nacija donirali su sredstva za izgradnju vodovodne mreže u selima i pomogli sanaciju izvorišta vode koje je oštećeno u prošlogodišnjim poplavama. Negujemo prijateljstvo sa Japanom i očekujemo da i u budućnosti realizujemo brojne projekte uz njihovu pomoć. Osim toga, i grad Beč je prijatelj Svilajnca, donirao je vatrogasno i dva komunalna vozila, nakon poplava brojni evropski gradovi, svetske institucije, domaće i strane kompanije i firme su pomogle Svilajncu, tako da možemo da se pohvalimo da imamo prijatelje širom sveta i radimo konstantno na tome da ta prijateljstva i dobre odnose negujemo i da stvaramo nove. To je veoma važan činilac uspeha“, istakao je Milanović.
Svilajnac je, takođe, prepoznat i kao regionalni kulturni centar, s obzirom da je u proteklom periodu bio domaćin velikih kulturnih dešavanja, a i pojavio se kao producent i organizator nekoliko značajnih kulturnih događaja.
-Rekonstrukcijom Centra za kulturu, multimedijalnim opremanjem naše sale i ulaganjem u savremenu opremu stvorili smo sve preduslove da razvijamo kulturni život Svilajnca, i to na taj način što ćemo kulturu i stvarati, a ne samo reprodukovati. Na nedavno održanoj tradicionalnoj kulturnoj manifestaciji „Sinđelićevi dani“ u Svilajncu, publika je imala prilike da uživa u svim oblicima kulturnog stvaralaštva, a velika imena naše kulturne scene i ustanove kulture bili su izvođači. Neki od njih su vojni orkestar „Stanislav Binički“, Konstantin Kostjukov sa solistima Baleta Narodnog pozorišta, Beogradsko dramsko pozorište, Vasil Hadžimanov, Sergej Trifunović i Voja Brajović sa trenutno popularno predstavom „Voz“, Goran Sultanović sa svojim kabareom i mnogi drugi umetnici. Jedan od najvećih kulturnih događaja u celoj zemlji prošle godine je bilo izvođenje predstave „Julije Cezar“ Kokana Mladenovića, koja je svoju premijeru imala baš u Svilajncu. Centar za kulturu Svilajnac pojavljuje se kao koproducent ove predstave, čime smo pokazali da veliki kulturni događaji ne moraju biti privilegija samo velikih gradova. Tu su i brojni koncerti, predstave koje su svoje predpremijerno ili premijerno izvođenje imale baš u Svilajncu, izložbe, književne večeri i slično, koje zadovoljavaju sve potrebe publike. Dobra scena, važni kulturni događaji i edukovana publika su ključ za uspešan kulturni život u jednom manjem gradu, objasnio je Milanović.
Svakako da Svilajnac u poslednjih godinu dana sve više postaje prepoznatljiv kao atraktivna turistička destinacija, naročito za ekskurzije, zbog otvorenog Prirodnjačkog centra Srbije, kao jedinstvenog naučno-obrazovnog objekta na Balkanu.
-Prirodnjački centar Srbije je potencijal koji smo iskoristili za promociju naučnog turizma, za popularizaciju prirodnih nauka, ali i za promociju našeg grada koji pre svega ima povoljan geografski položaj, na samo je 6km od auto-puta E75, u samom srcu Srbije i do nas se lako i brzo dolazi iz bilo kog dela Srbije da krećete. Prirodnjački centar je imao oko 80.000 posetilaca do sada. To je pokazatelj da nauka i naučni sadržaji imaju svoju publiku i mogu da budu atraktivni ako se prikažu na moderan i zanimljiv način kao što je kod nas to slučaj.Projekat Prirodnjačkog centra Srbije ima podršku stručne javnosti i relevantnih nuačnih institucija, pa su nam tako partneri od početka Prirodnjački muzej Beograd i Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Učestvovali su u stvranju izložbi i u saradnji sa njima organizovali smo brojne uspešne međunarodne naučne skupove, seminare, a Prirodnjački muzej je prošle zime imao i jednu vrlo posećenu gostujuću izložbu „Svet riba“ i ovim putem želim da im se zahvalim na podršci i saradnji. Od početka ove godine svakako je najviše ekskurzija bilo za decu školskog uzrasta, jer je njima ovo najbolji i najlepši način da se upoznaju sa složenim svetom nauke, u koji ih uvodimo pažljivo biranim i kreiranim izložbama i programima vodiča prilagođenim svakom uzrastu. Dosta pažnje posvećeno je koncipiranju samih izložbi, njihovom dizajnu i prilagođavanju široj populaciji. Ovo je svakako savršena prilika i za roditelje sa decom za izlete, jer će sigurno puno toga naučiti i poneti najpozitivnije utiske. Spremni smo i za letnju sezonu, a ove godine ćemo pripremiti i brojna iznenađenja. Takođe, svi posetioci uz kupljenu kartu za Prirodnjački centar Srbije ovog leta mogu besplatno da uživaju i na gradskim bazenima. Cilj je da svi koji dođu što kvalitetnije iskoriste vreme provedeno u Svilajncu, da ljudi koji dolaze iz svih krajeva mogu kod nas i da se osveže, opuste i da požele da se u Svilajnac vrate i neke naredne sezone – istakao je Milanović i dodao da je prednost Prirodnjačkog centra to što svojim atraktivnim izložbama, čiji su sadržaji predstavljeni na moderan način i organizovanjem niza naučnih skupova, radionica, festivala, školskih časova i takmičenja, nauku čini zanimljivom i lakom za razumevanje, a nauka se populariše kroz sve aktivnosti, čime se doprinosi i razvoju naučnog turizma.
Kako bi Svilajnac ostao na putu razvoja i prosperiteta potrebno je nastaviti u istom ritmu i u narednom periodu. Koji su planovi i projekti za naredni period?
-Jedan od najbitnijih projekata za ovu i za naredne godine jeste preventiva od novih poplava. Stvorili smo preduslove i očekujemo regulaciju Resave u narednom periodu. Nastavljamo sa privlačenjem domaćih i stranih investitora, održavamo postojeće i stvaramo nove kontakte, a nastavljamo i sa infrastrukturnim projektima koje smo već spremili. Rekonsruisaćemo poslednji pešački most na Resavikod autobuske stanice, nastavićemo sa rekostrukcijom Doma zdravlja Svilajnac, gde ćemo srediti i stacionar,i završiti novu idustrijsku zonu koja će ujedno biti i slobodna zona, a nastavljamo i sa izgradnjomi širenjem mreže za vodosnabdjevane. U Prirodnjačkom centru Srbije, za koji imamo velike planove, nas očekuju nove izložbe, brojni sadržaji i do kraja sezone da premašimo broj od 100.000 posetilaca.
Svilajnačka razglednica – Projekat se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta Opštine Svilajnac.