SVILAJNAC-Da je ljubav jača od svih teškoća, prepreka i daljine dokazuje pričao o braku Srpkinje i Francuza, koji su se upoznali u najtežim trenucima za Svilajnac, u vreme velikih poplava u maju 2014 godine. Jelena Milanović (26), profesorka francuskog jezika, iz Svilajnca udala se početkom jula u Arlu u Francuskoj za Vincenta Brauna (27), vojno lice, koji je zaposlen u civilnoj bezbednosti, pandan našem Sektoru za vanredne situacije. Romantična priča o spasiocu poplavljenog grada, modernom vitezu i princezi, ilustruje pobedu života nad prirodnom stihijom i ljubavi za koju ne postoje prepreke. Kao filmskoj priči, sudbinska ljubav krunisana je brakom, a sve je počelo u maju 2014. godine kada je Vincent sa svojim kolegama pomagao stanovnicima Svilajnca da dobiju zdravu vodu za piće.
-Naš prvi susret dogodio se nekoliko dana posle poplava u Svilajncu, kada je još uvek na snazi bila vanredna situacija u zemlji, Resava se povukla u korito, ali mi nismo imali pijaće vode još uvek. Francuzi su tada došli u Srbiju da nam pruže pomoć, njihova laboratorija za proizvodnju pijaće vode bila je smeštena u centru Svilajnca. Te večeri bila sam koleginicom, a sada kumom Jelenom, takođe profesorkom francuskog jezika, koja mi je rekla da su Francuzi došli kod nas i da bi volela da priča sa njima malo na francuskom, priseća se prvog susreta Jelena sa Vincentom i nastavlja ,,pristala da odemo, kao da uzmemo vodu za piće i da se upoznamo. Baš to veče on je bio dežuran čitavu noć sa još par kolega”.
Francuz je bio predusetljiv prema znatiželjnim Srpkinjama, pričao je sa njima, pokazivao laboratoriju i kako se prečišćava voda, svakojake teme su se ređale jedna za drugom. Bio je jako ljubazan prema profesorkama, ponudio je kafu, sok i bombone, a na kraju večeri je Vincent je trazio od Jelene mejl. Dala mu je adresu, ali ,iskrena je Jelena, ,,nisam očekivala da ćemo se uopšte čuti, mislim da sam se ja više dopala njemu nego on meni”. Znala je odakle dolazi i bilo joj je nemoguće da se u tom trenutku između njih nešto više dogoditi, osim neke vrste prijateljstva.
-Videli smo se još par puta, on se posle nekoliko dana vratio u Francusku, a mi smo i dalje ostali u kontaktu. Posle nekog vremena dopisivanja, sve više i više je počeo da mi se sviđa, mogu slobodno da kažem da sam se zaljubila, ali nisam sebi ni dozvoljavala da to ode predaleko s obzirom koliko nas kilometara razdvaja. Prošlo je neko vreme, on me je pozvao da dođem kod njega u Francusku, da provedemo neko vreme zajedno i vidimo da li je to što osećamo ono pravo. Ja sam kupila kartu i otišla, provela prelepih deset dana sa njim i shvatila da su moja osećanja sve jača. On je meni rekao da se zaljubio na prvi pogled i da bi voleo da se naša veza nastavi. Vratila sam se u Srbiju, njegov odmor se približio kraju i počeo je da radi, priča Jelena.
Ona je radila u školi i tada je bila na letnjem raspustu. Nastavili su da se dopisuju i čuju preko internet, međutim, Vincent je pitao zašto se vratila kada je na raspustu, kao i da je moglada ostane dok ne počne školska godina. Međutim, Jelena je kazala da o tome nije ni razmišljala. Ovog puta on je kupio avionsku kartu i ona je otputovala. Tako je njihova ljubav na daljinu funkcionisala, malo je dolazio on ovde, malo je ona išla tamo. Viđali su se, redovno se čuli preko interneta, ljubav je jačala, sve više i više.
-Prošle godine provela sam mesec i po dana kod njega, letovali zajedno na Korzici. Želeli smo za to vreme da vidimo kako bismo funkcionisali da živimo zajedno. Imali smo planove da jednog dana dođem kod njega da živim, da nas više ne razdvajaju svi ti kilometri, priseća se Jelena.
Nekoliko meseci kasnije pokrenuta je priča o venčanju. Jelena u Srbiji ima posao, porodicu, prijatelje, osnovne uslove za život i nije joj bilo lako da ostavi svoj život i ode da otpočne sve ispočetka.
-Ali naša je ljubav bila jaka i zaključili smo da je najbolje rešenje da se ipak venčamo, kako bih ja mogla legalno da ostanem kod njega da živim, radim i da stvaramo porodicu. Kada sam bila kod njega ove godine u februaru dogodio se i taj trenutak kada me je zvanično pitao da se udam za njega. Bilo je to u Arlu, na mostu na Roni. Taj most je značajan za nas jer ga je izgradio rimski car Konstantin koji je rodjen u Nišu, gde sam rođena. Njegova žena se zvala kao ja, on je jako voleo grad Arl odakle je moj suprug i moj imendan je 3.juna kada je i niška slava car Konstantin i carica Jelena, priča Jelena.
Taj most se vremenom urušio i danas se mogu videti samo njegovi stubovi sa dva -velika lava.
-Bilo je veče, dok smo gledali sa tog mosta kako prolaze brodovi rekom Ronom, bila sam pod utiskom te priče o Konstantinu i gledala u daljinu. On je klekao iza mene, okrenula sam se ka njemu i videvši ga sa prstenom u ruci moje srce je počelo da lupa kao kada smo se prvi put poljubili. Pitao me je da li želim da se udam za njega, odgovor možete da pretpostavite, sa osmehom priča detalje Jelena.
Njihove porodice nije iznenadila odluka o venčanju, jer im je najvažnije da su oboje srećni i zadovoljni.
-Prvi komentar mojih bio je ,,pa kako ćemo mi pričati sada sa njim kad ne znamo francuski”. Zato sam ja tu o prevodim, nije lako, moram uvek da budem prisutna. Moji su prijatelji bili srećni zbog mene, videli su da sam srećna. Kada su upoznali njega svi su ga brzo zavoleli. Vincent je inače jako veseo, uvek raspoložen za druženje, voli Srbiju i naš mentalitet, sviđa mu se što su ljudi jako srdačni. Jako ga je prijatno iznenadila gostoprimivost i otvorenost ljudi. Čak i tokom poplava Svilajnčani su im donosili gibanicu, burek i rakiju, stalno im je neko nešto davao da probaju, da pojedu i popiju. On uči srpski, rekao je da bi voleo da jednog dana govori naš jezik, kaže Jelena.
Njihova veza krunisana je brakom 8.jula. Venčali su se u opštini grada Arl, a venčanje je proslavljeno u restoranu koji se nalazi na samoj plaži u Sen Tropea.
-Bilo je predivno, oboje smo bili jako uzbuđeni i veseli tog dana, sve je bilo u stilu Provanse, u lila beloj boji, čak su moj buket i venčić od cveća koji sam nosila na glavi bili od belih ruža i lavande. Bilo je jako veselo, a pogled koji smo imali na more je davao posebnu čar. Bilo je i srpske i francuske i strane muzike, ja u početku nisam želela da preterujem sa našom muzikom, jer sam se plašila da Francuzima ne bude dosadno, ali na kraju su se najviše veselili i igrali sa nama zajedno uz srpsku muziku. Komentar svih Francuza je bio da na boljem venčanju nikada nisu bili u životu, prepričava utiske sa venčanja Jelena.
Posle venčanja ona kaže da još više voli svog muža i da mi joj je jako lepo sa njim. Planira da završim svoj Master sledeće godine u Francuskoj, nada se poslu i prvom detetu, a oboje žele da imaju troje dece.
Svilajnačka razglednica – Projekat se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta Opštine Svilajnac.