GODINU DANA OD ,,NAPUŠTANJA“ NOVOG PUTA – JAGODINSKI NOVINARI SOCIJALNI SLUČAJEVI

PIŠE: GORAN JEVREMOVIĆ
Na današnji dan pre godinu dana poslednji medijski radnik potpisao je rešenje o prestanku radnog odnosa u JIP Novi put u Jagodini. Blizu 70 zaposlenih uzelo je otpremninu i na taj način praktično učestvovalo u svojinskoj ,,transformaciji“ medijske kuće koja je osnovana 3. marta 1945 godine. Nikad se neće saznati njihovi motivi da izvrše svojevrsni ,,harikiri“ i svi do jednog napuste preduzeće. Možda su poslušali glas sa neba? Uglavnom godinu dana je prošlo i sa te distance mogu da se daju i neke ocene, zaključci, da se nešto konstatuje i kaže… Ono što se nameće na prvi pogled je da je najveći rezultat tog procesa 60 novih socijalnih slučajeva u Jagodini.
Ceo današnji dan očekivao sam nekakvo pismeno tim povodom, bar u vidu podsećanja na bivši medij, međutim kolege iz nacionalnih udruženja ili lokalog Kluba novinara, te sindikata nisu se oglašavale …. izleda da živimo presurova vremena ili sam samo previše emotivan na pomen bivšeg medija i kolega. Zaista, gde su se denuli novinari i ostali medijski radnici, kao da su sa ,,malih“ ekrana i radio talasa u zemlju propali. Na prste obe ruke mogu da se nabroje oni koji su se ,,snašli“, srećnici sa ,,zlatnim padobranom“ ili kako god se sve to naziva. Nažalost veliki broj jagodinskih medijskih radnika nije imao sreće. Verujući u ,,šarena“ obećanja i očekujući neko čudo zadesila ih je strašna sudbina, zato se i ne oglašavaju medijska udruženja, samoproglašeni klubovi i virtuelni sindikati, da im sirotani ne pokucaju na vrata, da ne bi podelili mrvice sa njima. Strah, šta li već… Izgleda da samo Jagodina može da se pohvali da je dobila 60 ,,socijalaca”. Možda treba razmišljati o organizaciji ,,novinarskog kazana”. A moglo je drugačije i pre godinu dana je ukazivano na pozitivne primere …Zašto su recimo Paraćincima njihovi medijski radnici bili važniji nego Jagodincima njihovi? Ni jedan zaposleni iz bivših paraćinskih lokalnih medija nije na ulici, već su svi zbrinuti u okviru školske spreme. Nije ovo kuknjava, niti apel za pomoć, nad teškom egzistencijalnom situacijom koja je zadesila samohrane majke, ljude u ozbiljnim godinama i porodice, već samo istina, kakva god i gde god ona bila. A i treba da se kaže, jer više nikad neće biti isto kao pre.