“Neka bude što biti ne može,
Neka bude borba neprestana“
U ovim stihovima pesnika i vladike Petra II Petrovića Njegoša, nobelovac Ivo Andrić video je potpuni izraz našeg osnovnog i najdubljeg kolektivnog sećanja, potpuni izraz našeg najvažnijeg predanja i zaveta, kosovskog zaveta. Kosovski zavet među Srbima živi još od srednjeg veka, od slavnog boja na Kosovom polju. Da je živ i danas, dokazano je i sinoć na tribini koja se održala u Jagodini, a na kojoj je govorio prof. dr. Miloš Ković. 
Profesor Ković, istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu je jedan od onih Srba, koji poput velikana iz naše prošlosti nosi u srcu kosovski zavet nasleđen od predaka. U to smo se uverili sinoć u Jagodini. Profesor Ković je održao tribinu koja je nosila naziv „Kosovski zavet“ pred prepunom salom u jagodinskoj gimnaziji. Više od stotinu prisutnih netremice je pratilo izlaganje ovog vrsnog istoričara. Pre tribine profesora Kovića sačekali su novinari a nakon tribine niz pitanja publike.
Miloš Ković je istakao da je kosovski zavet, predanje koje je uobličilo našu naciju, da je to predanje zaslužno jer smo se održali kao narod kroz vekove tuđinske vlasti. Takođe je istakao da je kosovski zavet dubinski povezan sa verom i da jedino kroz veru ima pravi značaj. Profesor Ković je rekao da je kosovski zavet, uz kultove naših svetih vladara iz roda Nemanjića i kult Sv. Save, osnovni supstrat srpstva. Da je to ono što je Srbe odvajalo od susednih, njima srodnih slovenskih naroda. Ković je govorio o tome kako je kosovski zavet preživeo vekove, uz priče predaka, epske guslarske pesme i sabornost oko pravoslavne crkve. Govorio je i o našim velikanima koji su na sebi svojstven način promovisali kosovsko predanje: Vuku Karadžiću, Njegošu, Milanu Rakiću, vladici Nikolaju Velimiroviću i Ivu Andriću. Ali i o onima koji nisu bili Srbi ali su kosovski zavet videli kao nešto suštinski značajno: Mavru Orbiniju, Jerneju Kopitaru, Geteu i braći Grim, kao i o nizu poznatih svetskih istoričara.
Ković je govorio i o važnosti očuvanja kosovskog predanja među nama, danas živućim Srbima. Napomenuo je i to da je kosovski zavet imao svoje uspone i padove tokom istorije ali da nije nestao. Da je nestao, nestalo bi i nas. Istakao je važnost toga da znamo naše osnovno predanje, naš zavet, jer to je ono što nas čini Srbima i odvaja od drugih ali ujedno i spaja sa ostalim evropskim i svetskim narodima koji sebe smatraju zavetnim narodima – Jevrejima, Jermenima, Etiopljanima i Englezima, kao i sa drugim narodima koji sebe smatraju izabranicima Božijim. Ković se dotakao i teme o značaju Vidovdana kroz našu istoriju. Na kraju, profesor Ković je istakao kako smatra da je kosovski zavet itekako živ među nama, a taj zaključak, kaže, doneo je na osnovu toga jer je u publici bilo puno mladih ljudi zainteresovanih za ovu temu.
Organizatori tribine bili su Srpska pravoslavna crkvena opština jagodinska i
Srpska omladinska kulturna organizacija „SOKO“.
Autor: Mario Jegdić, starešina “SOKO” organizacije