ĆUPRIČANI NA NORDIJSKIM DANIMA

BEOGRAD- Povodom obeležavanja Nordijskog dana, direktor Visoke medicinske škole strukovnih studija u Ćupriji, dr sci. med. Hristos Aleksopulos i narodni poslanik Svelana Nikolić Pavlović prisustvovali su prijemu u Rezidenciji ambasade Norveške u Beogradu gde su ambasadori Danske, Finske, Švedske i Norveške bili domaćini ovog prijema. Ovom prilikom dr Aleksopulos u razgovoru sa ambasadorom Norveške, Arne Sanes Bjornstadom, istakao je da je Visoka medicinska škola strukovnih studija u Ćupriji veliki prijatelj Horveškog naroda i bratska škola sa Visokom školom u Trondhajmu sa kojom je imala bilateralnu saradnju. Započetu saradnju 2004. godine, u vidu specijalizacije studenata Visoke medicinske škole iz Ćuprije iz gerontologije i brige o starim osobama, krunisale su dve generacije svršenih specijalizanata. U razgovoru sa ambasadorom direktor je pozvao ambasadora Arne Sanes Bjornstada da poseti Visoku medicinsku školu strukovnih studija u Ćupriji i pomogne školi u uspostavljanju novih bilateralnih saradnji sa visokoškolskim ustanovama iz Norveške.

Nordijski dan je manifestacija Nordijske međudržavne i međuparlamentarne saradnje koja je jedna od najstarijih i najsloženijih modela regionalne saradnje u svetu. Nordijski “ustav”, takođe poznat i kao Helsinški sporazum – dokument kojim se reguliše zvanična saradnja među Nordijskim zemljama – potpisan je 23. marta 1962. godine u Helsinkiju, prestonici Finske. Od tada se taj dan naziva „Nordijski dan”. Zemlje potpisnice su sve Nordijske zemlje: Danska, Finska, Island, Norveška i Švedska. Sporazum sazdrži 70 paragrafa, kojim se utvrđuju obaveze potpisnika da održavaju i neguju saradnju u oblastima zakonodavstva, kulture, socijalne politike, očuvanje životne sredine, infrastrukture i privrede. Takođe, sporazum omogućava jednak tretman svih državljana Nordijskih zemalja prilikom donošenja zakona i drugih regulativa.
Švedska je predsedavajuća zemlja u tekućoj godini. Premijer Švedske, gospodin Stefan Leven, predstavio je prioritete za 2018. godinu, godinu kada Švedska predsedava Savetom Nordijskih ministara. Program predsedavajuće zemlje koji je naslovljen „Inkluzivni, inovativni i bezbedan Nordijski region”, podeljen je na tri oblasti.
Prva oblast, „Inkluzivni Nordijski region”, usredsređen je na socijalni Nordijski model čija su obeležja poverenje, jednakost, rodna ravnopravnost i otvorenost. Polazna tačka su brojni izazovi koji su zajednički za sve Nordijske zemlje u ovim oblastima. Druga oblast, „Održiv i inovativan Nordijski region” fokusira se na nordijske inovacije kao pokretačku snagu za održiv društveni preobražaj. Treća oblast, „Bezbedan i otvoren Nordijski region”, usmerena je na saradnju kojom se obuhvataju pitanja vezana za širu bezbednost, gde su sigurnost i otvorenost ključne reči.
„Nordijski region se smatra svetskim liderom kada se govori o poverenju prema društvu među stanovništvom i upravo poverenje ostaje vitalan faktor za rast naših društava u ekonomskom i svakom drugom smislu”, rekao je g. Ula Andešon, Savetnik ambasade Švedske u Beogradu i šef kancelarije za razvojnu pomoć i saradnju (SIDA).
Nordijski region je dom za 27 miliona stanovnika koji žive duž osam vremenskih zona i imaju snažnu jezičku zajednicu – 80-90% danskih, švedskih i norveških reči su ili identične ili slične. Jednakost, dobrostanje i demokratija su zajedničke Nordijske vrednosti koje omogućavaju blisku međunordijsku saradnju na svim nivoima – od predsednika Vlada do učenika osnovnih škola. Otvorenost, poverenje, kreativnost, održivi razvoj i saosećanje su vrednosti zajedničke za sve Nordijce.