Primena novih pravila počinje od aprila.
Najčešće zablude o proseku:
Ne zna se ko je vozač
– Ako se desi da se vlasnik vozila pravda činjenicom da ne zna ko je vozio, jer se tokom puta više lica smenjivalo za volanom, Član 320. Zakona o bezbednosti saobraćaja predviđa odgovornost vlasnika zbog prekršaja napravljenih njegovim vozilom kada vozač nije identifikovan, tako da će vozač platiti kaznu od 6.000 do 20.000 dinara.
Pauza obara prosek
– Ako stanete da točoite gorivo, ili napravite pauzu da bi prošlo vreme koje je neophodno da ne biste platili kaznu, postavlja se pitanje u čemu je poenta jurnjave, ako svejedno morate da stanete i sačekate da istekne koliko treba? Vreme putovanja svodi se na isto. Osim toga, takvom jurnjavom rizikujete da vas uhvati presretač i značajno povećavate opasnost od saobraćajne nesreće.
To ima samo kod nas
– Slični primeri postoje odavno. Italijani su prvi počeli sa tim, a sličan sistem imaju Austrija, Švajcarska, Velika Britanija i Holandija. Sa razlikom što u ovim zemljama vozači nailaze na znak upozorenja koji ih obaveštava da se na toj deonici meri prosečna brzina, a kod nas još uvek nema toga.
Gužva na izlazu
– Merenje prestaje čim vozilo priđe rampi i kamera snimi registarski broj, tako da u ukupno vreme ne ulazi ono provedeno u koloni i čekanju za naplatu putarine. Gužva na izlazu može da obori prosek samo u ekstremnim situacijama, kada ispred vas ima više od četiri vozila pa zaklanjaju kameru koja snima tablice, što nije čest slučaj.
Vreme nije tačno
– Sva vremena preuzeta su od Direkcije za mere i dragocene metale, koja je u Srbiji zadužena za računanje referentnog tačnog vremena, tako da su svi satovi koji se koriste na naplatnim stanicama sinhronizovani tačno u sekund.
Tuđi tag
– Ako vozač koristi uređaj za elektronsko plaćanje putarine koji je izdat za drugo vozilo, trebalo bi da zna da softver za merenje vremena nema nikakve veze sa tagom, a i kamere će snimiti tablice vozila koje je prekoračilo brzinu.
Nije bilo obaveštenja o merenju proseka
– Naši propisi ne nalažu striktno obaveštenje vozača o ovakvim stvarima, a postoje jasni znaci o ograničenju brzine.
Ovo je sve što treba da znate o prekoračenju brzine.Prosečna brzina se meri na osnovu vremena za koje vozilo stigne od jedne do druge naplatne rampe i dužine pređenog puta, ali bez uređaja za merenje.Poseban softver računarskom operacijom iz opšte poznate fizičke formule za obračunavanje brzine podeli dužinu pređenog puta sa vremenom koje je bilo potrebno da se taj put pređe i dobija se količnik koji pokazuje prosečnu brzinu kretanja vozila.Tačnu razdaljinu na svim deonicama u Srbiji izmerila je Direkcija za mere i dragocene metale, a vreme se dobija na osnovu ulaska i izlaska sa određene deonice, koje beleže kamere JP Putevi Srbije.I to vreme se preuzima od Direkcije, koja je u Srbiji zadužena za računanje referentnog tačnog vremena, tako da su svi satovi koji se koriste na naplatnim stanicama sinhronizovani tačno u sekund, piše MagazinSAT.Merenje počinje na mestu na kojem vozilo uđe u prostor na samoj ulaznoj rampi kada ga snime kamere, a na istom takvom mestu se i završava, kada ponovo bude snimljeno na prilasku izlaznoj rampi.Jedna kamera snima registarsku oznaku, a druga čitavo vozilo tako da ne može biti greške ni zamene podataka, a procedura je potpuno identična za sva vozila – i za one koji plaćaju putarinu kešom, ili za elektronski način naplate putarine.