Povodom najvećeg hrišćanskog praznika, arhimandrit Metodije, iguman manastira Hilandar.
– Najiskusniji svetogorski starci su govorili da monah najbolje propoveda jevanđelje svojim životom. Ideal monaha da postane “živo jevanđelje”. Sveti apostol Pavle je, želeći da podstakne veru prvih hrišćana u vaskrsenje, pisao: “ako Hristos nije ustao, uzalud vera vaša” i “ako se samo u ovome životu nadamo u Hrista, jadniji smo od svih ljudi”. Apostol ne zapoveda da se i u ovom životu ne nadamo u Hrista, ali nas poziva da ne ostanemo samo na tome, već da se još više nadamo da će nam On darovati i život večni svojim vaskrsenjem. Što će reći, svaki čovek celog svog trajanja treba da se trudi da čini dobro, samo dobrota i plemenitost mogu da ga upišu među svete, savetuje arhimandrit Metodije.
Veliki požar 2004. godine ostaće zabeležen u istoriji Hilandara kao jedno od najvećih iskušenja.
-Nismo mi prvo bratstvo kome je pripalo da obnavlja stradali manastir, kao što ni naše pokolenje nije prvi udeo srpskog naroda koji sa ljubavlju obnavlja svoju otadžbinu. Gledajući sa strane na vreme i društvene i materijalne prilike u kojima živimo moglo bi se reći da se i jedan i drugi poduhvat odvijaju u veoma nepovoljnim okolnostima. Međutim, Bog o nama promišlja bolje nego što to sami možemo. Krst koji nam je dat da ga nosimo odmeren je prema našoj snazi, makar mi sami ne bili svesni koliko je posedujemo. I kada smo umorni i u nama prevlada nestrpljenje ili se sve ovo razvije u razočaranje, zaista je važno da se naoružamo verom i da ne odustajemo, jer ispunjavamo volju Božju, kaže iguman manastira Hilandar, najveće srpske svetinje.
Bitno je da sva interesovanja mladih i posete svetinjama i spomenicima ne budu motivisani ispraznim pomodarstvom.
-Treba pokazati želju i poštovanje prema našim velikim precima, ali i želju da se dobije neka pouka i poruka od njih, na koji način je najbolje da svako od nas posluži svome domu i rodu. Mi, hilandarski monasi, živeći u Republici Grčkoj, svedoci smo koliko je grčki narod revnosan u vaspitavanju svojih mladih u duhu patriotizma. Svi znamo koliko je na svest srpskog naroda bilo ciljanih pritisaka, još i pre Drugog svetskog rata, a posebno u decenijama posle njega, da bi se stvorio osećaj krivice i da bismo se prosto stideli da iskažemo svoja pozitiva nacionalna osećanja, pa stoga mi moramo posebno dati značaj ovoj temi, opominje arhimandrit Metodije.
-Kao što su u vreme Starog zaveta blagočestivi Izrailjci svake godine prinosili Bogu deseti deo – “desetak” od svega što steknu, da bi primili blagoslov za svako svoje delo, tako i mi, služitelji Novog zaveta, u vreme Velikog posta prinosimo Bogu “desetak” od pune godine. Posvećujući Bogu dane Velikog posta, dobijamo blagoslov za ostali deo godine. Ali ovi svešteni dani imaju još jedan važan cilj, a to je da nas pripreme za praznovanje najvećeg hrišćanskog praznika – Vaskrsenja Hristovog. Postom i uzdržanjem monasi čiste svoja srca od grehovnih strasti i na taj način sabiraju svoje unutrašnje sile, da bi na dugim velikoposnim bogosluženjima, slušajući reči Svetog pisma i stihove bogoslužbenih himni, uspeli da spoznaju veliku i duboku tajnu ovog praznika kaže iguman Hilandara.
– U danima posle Vaskrsa – kaže nam iguman – svetogorski monasi se trude da što duže sačuvaju u svojim srcima njegovu radosnu tajnu. Običaj je na Svetoj Gori da se monasi međusobno posećuju u toku cele Svetle sedmice i pozdravljaju jedni druge rečima: “Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse”. Radi bratske veze manastira Hilandara sa Vatopedom, koju je ustanovio još Sveti Sava, vatopedski iguman sa svojom bratijom dolazi na Vaskrsni ponedeljak u naš manastir. Posle zajedničkog služenja svete liturgije, uz liturgiju i pojanje vaskršnjih pesama, idemo do mesta na kome su nekadašnji hilandarski monasi dočekali ikonu Trojeručicu, kada je na magaretu došla iz Srbije. Sledećeg dana, na Vaskrsni utorak, mi uzvraćamo posetu i odlazimo u Vatoped, da bismo i tamo zajedno služili svetu liturgiju.
Izvor: Večernje novosti