Danas slavi manastir Hilandar
U čast svog Svetog ktitora, prvog svetogorskog mirotočca, rodonačalnika svetorodne loze Nemanjića, Prepodonog Simeona manastir Hilandar ima panigir, slavu.
Tim podovod sinoć je u Hilandaru obavljeno slavsko bdenije.
Veliki vladalac srpskog naroda, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske države, branitelj Pravoslavlja, istrebitelj jeresi.
Kada je utvrdio državu, i veru pravoslavnu u državi, tada, po primeru svoga sina Save, primi monaški čin u manastiru Studenici 1195. godine i dobije ime Simeon. Žena njegova Ana takođe primi monaški čin, dobije ime Anastasija i povuče se u ženski manastir. Posle dve godine inočestva u Studenici Simeon ode u Svetu Goru. Tu se nastani najpre u manastiru Vatopedu, zajedno sa Savom. Otac i sin provodili su dane i noći u molitvi. Tu su sagradili šest paraklisa: Spasitelju, Besrebrenicima, svetom Georgiju, svetom Teodoru, Preteči i svetom Nikolaju. Kupe ruševine Hilandara i sagrade divan manastir, u kome Simeon poživi samo osam meseci pa skonča. Kad je bio na izdisaju, Sava ga, po njegovoj želji, položi na prostu rogozinu. Sa očima upravljenim u ikonu Bogomatere i Spasitelja blaženi starac izusti ove reči: “Vsjakoje dihanije da hvalit Gospoda!” I preseli se ka Gospodu 13. februara 1200.
Božanstvenom blagodašću prosvetlivši se,
i po smrti pokazuješ svetlost življenja svoga
i istačeš miro blagouhanja
onima što pritiču ka grobnici moštiju tvojih,
i narod svoj uputio i k svetlosti Bogopoznanja,
Simeone oče naš, Hrista Boga moli
da nam daruje veliku milost.
Na svetlopisu predstava Uspenija Svetog Simeona, čuva se u manastirskoj riznici nad stepeništem koji vodi na drugi sprat; 1790. godina; u donjem delu ikone dva natpisa, prvi na grčkom zasluge oko oslikavanja ikone pripisuje proigumanu, ranije skevofilaksu hilandarskom kir Danilu, dok srpski tekst spominje g-dina Evtimija i njegovog brata Aleksija koji su žitelji osečki iz Cesarije