Poruka
Sveštenog bratstva Presvete Bogorodice
Svete i Slavne carske lavre, manastira Hilandara
na Svetoj Gori Atonskoj
Visokopreosvećenom Mitropolitu i
Preosvećenoj gospodi Arhijerejima,
Svečasnom sveštenstvu i prepodobnom monaštvu,
ljubljenoj braći i sestrama,
Crkvi Hristovoj sabranoj u nevolji,
u dan 8./21. meseca decembra 2019.
pred kivotom Sv. Vasilija,
u Bogom spasavanom gradu Nikšiću!
Braćo,
Na Svetu Goru Atonsku udaljili smo se, iz svoje otadžbine, da bi tražili najpre Carstvo Nebesko i zadobili neprekidnu molitvu, bez ometanja od naslade i taštine ovoga sveta. Ovim putem pošli smo za Svetim Savom i prepodobnim Simeonom Nemanjom, radujući se novoj domovini kao predvorju savršenog Carstva.
Međutim, ko među nama može da zaboravi grudi koje su ga mlekom pojile i ruke koje su ga nosile i iznele da bi se jednoga dana uzdigao, daj Bože, pred presto samog Cara Slave? Tako ni mi, koji smo dobrovoljno svetu stranci, koji smo Bogorodici posvećeni i Hristu Bogu zakleti, ne zaboravljamo svetlo lice svoje majke i ljubav svoje braće.
Do gore atonske, nekada je dolazila slava i pohvala Nemanjine dedovine, a danas stiže glas sramote njenih glavara. Njihov naum i pretnje upućene, bez savesti i srama, Pravoslavnoj Crkvi u Crnoj Gori, opominju nas da se podiže veliko duhovno zlo – da se na mesto Pravoslavne Crkve ustoličiti idolopoklonički oltar. Radi toga se danas sprema razbojnička pljačka zavetnih hramova Božijih, a sutra, ako se dopusti da se to zlo razmahne, ono može da nasrne i na sam život. U prirodi je zla da uvek ide sve dalje u bezakonju i grehu i da ne može imati mira dok sve ne prinese propasti.
Sa Svete Gore se jasno vidi da na Pravoslavnoj Crkvi u Crnoj Gori nema nikakve krivice, osim ako joj se zamera što je majka pravoslavnog naroda, verna svome Predanju i što ne može da pristane da se po strastima zemaljskim kroje Sveti dogmati, uređuju kanoni i briše dvehiljade godina pravoslavne civilizacije. Da nije tragično i opasno, bilo bi za podsmeh.
Bezumlje koje se tako odvažno propoveda, jer su se izbrisale sve granice i pogubila sva merila, opasno je po sve i svakoga. Ko prepoznaje ovaj rukopis taj već poznaje i šta će biti, jer iza kulisa, iza konkretnih ljudi, samo je jedan roditelj svakom bezakonju i njemu je samo jedan cilj – da svet u zlu leži. To je opomena ne samo nama pravoslavnima, nego i drugim ljudima, drugim narodima, drugačijeg zakona i mišljenja, sa kojima delimo svet Božiji. Za sve ljude važi to pravilo da ko nema ljubavi taj nema spasenja, ko nema milosti taj nema pokajanja, ko je bez savesti, taj je bez razuma. Braćo, bez razuma pravednog zakona nema, i nema mira među ljudima.
Naše gorke reči ne služe da vas učine oruđem bilo čije politike i volje. One su izveštaj o tome kako u tišini Svete Gore vidimo događaje koji se spremaju pred svima nama. Vi ste slobodni ljudi koji se ponose svojom slobodom. Nosite slobodu sa osećanjem da je jedina volja koju čovek treba da sleduje volja Božija. Kao slobodni ljudi čuvajte mir i prezrite bezakonje. Neka bi dao Bog da i srce glavara primi svetlost istine i toplu ljubav Hristovu koja izgoni mrak neznanja.
Blagoslov Presvetog i Čudotvornog obraza Presvete Bogorodice Trojeručice nad svima vama i nad dedovinom prepodobnog Simeona Nemanje, mir vama i svima ljudima Crne Gore i primorja.
Neka bi sve nas Sveti Sava, anđeo nebeski i zaštitnik majke koja nas je iz nedara duhovno porodila, i njegov duhovni sledbenik, prvi među proslavljenim sinovima njegovog nasledstva, Sveti Vasilije, ostroški i hercegovački čudotvorac, zastupali pred prestolom Cara Slave, Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista.
Iguman Svetog manastira Hilandara
arhimandrit Metodije sa svojim u Hristu bratstvom