Predizborna kampanja u Srbiji zvanično počinje 11. maja, nakon što poslanici Skupštine Srbije na sednici 6. maja usvojili Vladin predlog za ukidanje vanrednog stanja i pratećih uredbi, čime je predviđeno i da nadležne izborne komisije donesu rešenje o nastavku izbornih radnji za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore.
Izbori, koje je odložila pandemija korona virusa, biće održani 21. juna, a kampanju, kao i sve ostale izborne radnje diktiraće epidemiološka situacija
Među prvim izmenama, koje je Vlada Srbije usvojila 5. maja, jeste da će potpise podrške izbornim listama, pored javnih beležnika, sada moći da overavaju i gradske, odnosno opštinske uprave.
Predložene izmene, Vlada je obrazložila potrebom da se “za odvijanje izbornog procesa poveća broj ovlašćenih overitelja, čime se predupređuje opasnost većih okupljanja izbornih aktera i aktivista”.
“Što se tiče ostalih stvari, Republička izborna komisija (RIK) će verovatno doneti i izmene uputstva za sprovođenje izbora u skladu sa preporukama Kriznog štaba. Sednicama RIK-a će možda prisustvovati samo član ili njegov zamenik, a ne obojica, čime bi se praktično prepolovio broj učesnika. Isti model bi mogao da važi i u radu biračkih odbora. Takođe, moguće je oko niza tehničkih pitanja imati digitalne, telefonske ili slične sednice. Oko svega ćemo pitati glas struke i to će onda biti i naša preporuka”, rekao je za RSE član RIK-a Miljkan Karličić.
Miljkan Karličić iz RIK-a ne iskuljučuje da bi mogla biti dozvoljena kampanja “od vrata do vrata” uz, kako je naveo, poštovanje preporuka struke i sve mere zaštite.
“Postoji i niz drugih modela za kampanju, od sredstava masovnih medija, radija, televizije, društvenih mreža. Ne možemo se požaliti da manjka načina za upoznavanje sa izbornim porukama i programima učesnika na izborima”, rekao je Kraličić.
Posmatrači, prema rečima Raše Nedeljkova iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), za sada nemaju informacije o tome kako će raditi i kakve će biti njihove obaveze.
Koliko su izborni učesnici ravnopravni?
Učesnici u izbornu utakmicu ulaze nakon skoro dva meseca vanrednog stranja i restriktivnih mera koje su uvedene 15. marta zbog pandemije korona virusa. Mere su podrazumevale policijski čas od 17, a kasnije od 18 časova do 5 sati ujutru radnim danima i potpunu zabranu kretanja vikendom.
Iako su ukinute, ostaje najavljena zabrana političkih skupova pa će uloga tradicionalnih medija i društvenih mreža tokom kampanje, prema rečima Raše Nedeljkova iz osranizacije CRTA, biti daleko veća.
“Naš medija monitoring televizija sa nacionalnom frekvencijom tokom vanrednog stanja pokazao je da su akteri vlasti u poslednje dve nedelje marta imali 99 odsto pristup u proširenom Prajm tajmu (udarnom terminu). To je neverovatno veliki disbalans.
Drugi deo problema u radu medija koji se prelio i u samu kampanju, ali pre svega u odnosu na vanredno stanje, je bio ton izveštavanja. Kada se izveštavalo ili kada su se prenosile izjave aktera koji su u vlasti, ton je bio ili neutralan ili pozitivan, a kada se u nekim mikrosekundama govorilo o predstavnicima opozicije koji su najavili bojkot izbora, ton je bio negativan mesecima”, rekao je Nedeljkov.
Monitoring Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i televiziji N1, koji je sproveden od 16. do 31. marta, pokazao je da je po zastupljenosti predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić sa ukupno 15.050 sekundi bio 63 puta više zastupljen od najbolje zastupljenog lidera opozicije Dragana Đilasa, koji je imao ukupno 237 sekundi u programima svih televizija.
“Ako govorimo o ravnopravnosti, ona podrazumeva da različiti akteri imaju iole iste šanse da svoje stavove o određenim pitanjima komentarišu na relativno jednak način. Ako gledamo samo taj aspekt, mi nismo ni ušli u kampanju sa ravnopravnim prisustvom u medijima, odnosno sa fer i objektivnim izveštavanjem, nego ga nismo imali ni tokom vanrednog stanja. Da li ćemo ga imati tokom kampanje, nastavićemo da pratimo”, naveo je Raša Nedeljkov iz CRTA-e.
Ravnopravan pristup medijima bio je jedan od glavnih zahteva dela opozicije koji se odlučio za bojkot izbora koji su bili planirani za 26. april, uz obrazloženje da ne postoje uslovi da oni budu fer i demokratski.
Funkcionerska kampanja
Upravo su izborni uslovi u Srbiji bili tema međustranačkog dijaloga koji je, uz predstavnike nevladinih organizacija i posredovanje izaslanika Evropskog parlamenta organizovan krajem 2019. godine. U dijalogu su učestvovali i predstavnici organizacije CRTA.
“Jedna od ključnih preporuka organizacije CRTA tada je bila da se onim funkcionerima koji se nalaze na listi ili su nosioci lista onemogući da učestvuju na skupovima koji se organizuju parama svih građana Srbije. To su otvaranje puteva, fabrika ili bilo kojih drugih aktivnosti za koje se troši državni budžet. Taj predlog je odbijen i mi tu nismo videli pomak”, rekao je Raša Nedeljkov iz ove organizacije.
Iako je ponavljao da u toku pandemije neće da govori o političkim protivnicima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sa ministrima i drugim funkcionerima vanrednog stanja odlazio u Niš, Novi Pazar i druge gradove, noseći respiratore i medicinsku opremu. Obilazio je magacine i prisustvovao otvaranju privremenih bolnica.
“Imali smo i tokom vanrednog stanja događaje koji su zlouptreba javnih skupova u svrhu promocije ličnosti ili stranke javnog funkcionera”, naveo je Nedeljkov.
Ko ulazi u izbornu trku?
Uoči najave izbora, predsednik Srbije održao je 4. maja sastanak sa predstavnicima stranaka koje su najavile učešće.
Pored partija vladajuće koalicije, koju uz Srpsku naprednu stranku, čini i koalicija Socijalstičke partije Srbije i Jedinstvene Srbije, sastanku su prisustvovali opoziciona Nova stranka Zorana Živkovića, organizacija “Srbija 21”, stranka SPAS Aleksandara Šapića, Demokratska stranka Srbije, Savez vojvođanskih Mađara, Stranka slobode i pomirenja Muamera Zukorlića, Srpska radikalna stranka, Zdrava Srbija, kao i predstavnici pokreta “Jedan od pet miliona”.
Stranke okupljene oko opozicionog Saveza za Srbiju (SzS) i Pokret slobodnih građana, koji su ranije najavili bojkot, nisu se odazvali pozivu.
Poslanica Stranke slobode i pravde, članice SzS-a, Marinika Tepić izjavila je da će predstavnici opozicije u četvrtak, 7. maja razgovarati o eventualnoj mogućnosti promene odluke o učešću na izborima, ali da ona smatra da se izborni uslovi nisu popravili.
“Ne samo da sada nisu bolji nego su se pogoršali. Ne vidim uslove da se ta odluka (o bojkotu) promeni, ali o delovanju (opozicije) da. Videćemo u četvrtak”, rekla je Tepić 6. maja na konferenciji za novinare u holu Skupštine Srbije.
Dan glasanja
Dok se čeka konačna lista učesnika na izborima, za sada nije poznato ni kako će biti organizovano samo glasanje.
“Ne znamo ni gde će biti organizovana biračka mesta, da li će ona biti ista kao na prethodnim izborima ili će se praviti neka posebna mesta, sa posebnim procedurama. Mogu samo da kažem da se nadam da će sve biti u skladu sa zdravstvenim standardima i preporukama stručnjaka”, naveo je Raša Nedeljkov iz CRTA-e.
Na pitanje o danu glasanja i bezbednosti građana na biralištima, Miljkan Karličić iz Republičke izborne komisije rekao je za RSE da se nada da će do 21. juna epidemija proći, ali da će se i o tome odlučivati u skladu sa preporukama Kriznog štaba.