JAGODINA-Njegovo Preosveštenstvo Episkop šumadijski gospodin Jovan tradicionalno je služio svečano praznično bdenije u Jagodini uoči praznika prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja, Svetog oca našeg Save svepravoslavnog.
Verni narod se okupio u crkvi Prepodobne majke Paraskeve da sa svojim Episkopom, sveštenstvom i monaštvom započne proslavu najvećeg srpskog praznika. Preosvećenom arhijereju su sasluživali prečasni i prepodobni oci: jeromonah Pajsije (Ilić) , protojerej Aleksandar Gajić, jereji Milan Đorđević, Nemanja Stefanović, Srđan Danguzović; đakoni Ivan Gašić i Dalibor Nićiforović sa čtečevima i svešteničkim horom Arhijerejskog namesništva beličkog sa protom Zoranom Simonovićem na čelu.
Preosvećeni vladika se u besedi obratio Crkvi Božijoj okupljenoj oko njega:
“Draga braćo i sestre, ovu službu koju smo ovde služili u slavu Božiju, a u čast Svetoga Oca našega Save, prvog arhiepiskopa i prosvetitelja srpskoga. Sveti Sava, braćo i sestre, kao što vi to dobro znate, on je po mnogo čemu veliki u rodu našemu. On je veliki po tome što je on upravo spoznao Hrista i Hrista zavoleo, Hrista smestio u svoje srce, Hristom mislio, Hristom živeo, Hristom radio. On je veliki po tome što je rod naš Duhom Svetim krstio i što nam je darovao veru Hristovu, što nam je dao veru pravoslavnu, da se nazivamo pravoslavni Srbi, pravoslavni ljudi. Jer ako uzmemo prilike onoga vremena u kome je živeo Sveti Sava i pogotovo još malo pre njega, da nije bilo Svetoga Save, ko zna, braćo i sestre, koju bismo mi veru danas ispovedali. Ko zna kakvim bismo se mi imenom danas zvali. Ali ništa ne biva bez promisla Božijeg. Zato je veliki promisao Božiji i veliki dar rodu ljudskome i rodu srpskome što nam je darovao jednog takvog prosvetitelja. takvoga koga poštuju ne samo Srbi, i slave, i mole mu se, nego mnogi, mnogi pravoslavni, pa čak i oni koji nisu pravoslavni. Za Svetoga Savu svaki je čovek bio jednak, on je voleo svakoga čoveka. I to su osećali i oni kada je išao tamo po Turskoj, kada je išao dole na Istok, oni su osetili da on ima ljubav bez obzira da li su bili ovi ili oni narodi, ovakav ili onakav čovek, on je nosio ljubav u sebi. A zašto? – Zato što je živeo ljubavlju Hristovom i što je Hristovom ljubavlju bio obasjan. A imati ljubav prema nekome znači nekoga voleti, imati ljubav prema nekome znači žrtvovati se za onoga koga voliš, a znao je Sveti Sava da se Gospod žrtvovao za nas, radi opraštanja naših grehova. I on se zaista, braćo i sestre, žrtvovao za rod ljudski. On je zaista želeo da Hrista unese u svakog čoveka, da Hrista unese u svaku srpsku kuću, da Hrista predstavi svakome čoveku da shvati da bez Hrista i vere u Boga nema nam ni života. Zato mi treba da se radujemo i da budemo Bogu zahvalni, Bogu blagodarni što nam je dao takvog čoveka, takvog svetitelja, braćo i sestre, da nam podari Crkvu, da imamo Crkvu svoju. Da nije bilo njega ne znam da li bi srpski narod imao svoju pomesnu Crkvu, braćo i sestre. Ali on je znao da bez Crkve nema naroda. To je znao i njegov otac Stefan Nemanja, potonji Sveti Simeon Mirotočivi. On je znao da je država telo, ali u telu treba da bude duša. I zato je osnovao Crkvu kao dušu. I zaista, braćo i sestre, dok je duša u telu telo živi, telo nosi, telo hodi; ali kad se duša odvoji od tela, telo umire. A isto tako i duša umire kada se odvoji od Hrista. To je upravo učio Sveti Sava srpski narod. On je put koji nam je proputio da nemamo kud potrebe da lutamo ili da istražujemo neke svoje puteve, braćo i sestre. Zato se i kaže u njegovom troparu da je put koji vodi u život. Ali koji život? – Ne onaj život koji mnogi zamišljaju da je život, da se sastoji u ovome ili u onome. Život se sastoji u čistoti. Život se sastoji u veri. Život se sastoji u ljubavi. Život se sastoji u davanju, braćo i sestre. Veličina je u davanju, a ne u uzimanju. Zato mi da se molimo Bogu kao što su se molili naši preci Svetom Savi i ostalim srpskim svetiteljima da nas čuvaju, da nas sačuvaju kao pravoslavne, da nas sačuvaju kao Srbe. Vremena su ozbiljna, kao što vi to bolje znate od mene, i nema nam pomoći ako prvo ne zavapimo Bogu da nam On koji je svemogući i sveznajući, da nam On pomogne. Da zavapimo našem Svetom Savi i ostalim svetiteljima našim i svetiteljima i ugodnicima Božijim da nas, braćo i sestre, pomognu da ne skrenemo sa puta. Jer ko skrene s puta on je nad provaliju se naneo, što bi se reklo. A iz provalije može li čovek lako da izađe? – Ne može bez pomoći. Pa i mi ako nekad padnemo kao ljudi, kad smo slabi, kad smo nemoćni, zatražimo oproštaj od Boga. Zatražimo, molimo se. Ali i verujmo. Zato budimo srećni što nam je Bog dao ovakvog prosvetitelja i učitelja. Mnogi narodi, braćo i sestre, uvek su govorili, vekovima u nazad, da su imali takvog čoveka ispred sebe, kaže: Gde bi nam bio kraj? A naš kraj treba da bude u Bogu. Naš kraj treba da bude u ljubavi, u slozi, u miru. Neka ste srećni! Neka je srećna slava! Svesrpska slava i školska i svesrpskoga naroda Sveti Sava. I neka Sveti Sava nas sve krili, zakriljuje i neka se moli. Ali on se moli za nas. Ali da i mi molimo njega da se on moli za nas. Bog vas blagoslovio!”
Nakon večere ljubavi upriličene za sve direktore osnovnih i srednjih škola u Jagodini, svi su se uputili u Kulturni centar “Svetozar Marković” gde je održana tradicionalna gradska Svetosavska akademija koju priređuju veroučitelji i nastavnici jagodinskih osnovnih i srednjih škola.
U sklopu akademije Preosvećeni vladika je dodelio vredne nagrade učenicima srednjih škola Jagodine koji su ih osvojili u proteklom periodu.Na likovnom konkursu “Ljubodrag Janković Jale” fondacije Mihajlović Feniks ravnopravnu 2. nagradu osvojile su učenice Elektrotehničke i građevinske škole Nikola Tesla:Ena Cvetković iz odeljenja E13 i Jovana Jovanović iz odeljenja G32.Učenica iste škole osvojila je i 1. nagradu. To je Jana Milić iz odeljenja G42. Na literarnom konkursu 1. nagradu ravnopravno su podelili učenik Gimnazije Svetozar Marković, Luka Marjanović iz odeljenja 3/5, i učenik EGŠ Nikola Tesla, Tadija Višnjevac, iz odeljenja E23. Sve današnje događaje uveličao je svojim prisustvom i gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović.