Dušan Stojanović Džojs ekspert u oblasti sportskog i političkog marketinga, bio je direktor marketinga SD Crvena zvezda kada su osvojeni Evropa i svet. Radio u Radio Beogradu, kao marketinškim agencijama, te politčke kampanje u Sloveniji, BIH, Svernoj Makedoniji i Srbiji.
Pripadam trećem dobu. Ljudi kažu da tamo gde si se rodio, gde si proživeo mladost i tinejdžerske dane do završetka gimnazije, da je to tvoja prirodna sredina. Tu praviš kontakt sa prirodom, drugi deo života je van prirodne sredine i jako je dobro da treće doba provedeš tamo gde je tvoja prirodna sredina. Moja prirodna sredina je Jagodina. Tako da ja sada leti provodim dosta vremena na Moravi i to mi produžava život i prija mi jako. Rođen sam u ,,sudskoj“ ulici, a nikada se tako nije zvala, zvala se Kralja Petra I, pa 17.oktobar, pa opet Kralja Petra. Rođen sam u Svetozarevu u Jugoslaviji u ulici 17. oktobra, sada je to Jagodina, Srbija, Kralja Petra. Iz moje krštenice ni jedan podatak više nije validan. Inače, ta ,,Sudska“ ulica je prva asfaltirana u Jagodini, a povod je bio dolazak predsednka Sekuturea u Svetozarevo i obilazak Fabrike kablova. Svaka kuća je imala svoje dvorište,to je bio period između dva rata, prelepa ulica. Svaka kuća je imala baštu, jorgovan, ulica je imala drvored vrsta platana, nisu bili visoki ali su imali ogromne listove. Kada se platani razlistaju, onda ulica dobije krov il tunel. Bila je lepa ulica, a ulicu čine i ljudi koji su živeli u njoj. Bilo je puno momaka i devojaka koji su generacaija 41. ili 40. To su bile najzgodnije devojke i frajeri. Prva vespa, prvi šuškavac, prve šimi cipele sam video u toj ulici. Gutao sam tu generaciju, oni su bili moji duhovnici i idoli. Prve žurke, gramofoni, ploče. Odlazilo se na bazen kod Pivare.To je bilo kultno mesto, kada se nismo kupali, tu su bile igranke. Pamtim takvu Jagodinu. Miris ćevapa pored bazena, to je miris i ukus koji više ne može da se nađe. Normalno, Jagodinsko pivo. Nisam pio kao klinac, pili su gosti uz ćevape. Jagodina je bila grad sporta. Tu je bilo boks mečeva, gde pola grada na stadionu gledalo spektakl. Po 20 hiljada gledalaca se okupljalo. Nismo imali halu. Rukomet sam igrao, pa se sećam da su od 10 ujutru počinjale utakmice. Danas u to vreme mladi ne pomišljaju da ustanu iz kreveta, a ne da se bave sportom. Meni je Jagodina ostala u veoma lepom sećanju. Najomiljenije mesto bio je Korzo od Železničke stanice do centra. To je bilo kultno mesto, nije moglo da se zamisli da uveče ne izađete na Korzo, da budete kibicer ili šetate sa devojkom. Jagodina mi je izuzetno draga i volim da dođem.
Mada Jagodina, dolaze mi prijatelji, pa ih odvedem u Potok, Akva park, muzeje… to kada vide svi se oduševe. Jagodinci su više skeptični prema Jagodini i kritičniji, nego gosti koji dođu sa strane. Oni gledaju iz svog ugla i zadovoljni su onim što vide, ne znaju šta je bilo pre. Jagodina je sa druge strane postala čist grad, što je retkost u unutrašnjosti. Sviđaju mi se leje pune cveća, koje se održavaju i sade. Svako vreme nosi svoje vrednosti. Mladost je period koga se ja sa velikim zadovoljstvom sećam, priča Stojanović.
Jagodinu danas, to je najbolje okarekterisala moja supruga. Ranije kada dođem u Jagodinu to je bila kasba, a sada je sve čisto. Gosti se oduševe. Sećam se otvaranja hotela Hil, tri danas smo slavili gosti su bili oduševljeni. Jagodina je za razliku ostatka Srbije lep i uređen grad. Sve što sam staraiji sve mi se više vraćaju sećanja, dodaje on.