Olimpijski šampion sa iz Seula 1988. Počeo je da se bavi streljaštom 1975. u SD Kablovi kod Vase Spasojevića. U reprezentaciji Jugoslavije je od 1978. Prva medalja na Balkanskom prvenstvu 1979.
-Na trening sam došao po nagovor brata od tetke još 1974. godine, ali sam pravio pauzu i posle sam se vratio sa Jamalijom Blagojević jugoslovenskom šampionkom u streljaštvu. Zavoleo sam streljaštvo, ali i aktivnosti posle treninga. Kablovi su bili među najboljim klubovima u zemlji. To je bilo sporstko društvo. Učestvova sam na Olimpijadama od 1984. godine u Los Anđelesu do Sidneja 2000. i to je pet Olimpijada. U Seulu 1988. osvajam zlatnu medalju, izabran sam sportistu Jugoslavije i najboljeg strelca, niko na pušci to nije ostvario osim mene iz bivše države.
Olimpijada je najveća sportska manifestacija na svetu. U Los Anđelesu bio sam 17. i to je za mene bio debi. U Seulu finale mi još stoji u glavi, vazdušna puška, pritisak veliki, držao sam sve pod kontrolom. Postavio sam Olimpijski rekord. Trema, pritisak nenormalan, ali posle petog hica, bio sam siguram da ću osvojiti zlato i priveo finale mirno. Bertolo drugi i Riderer treći, oni su bili glavni konkurenti. Te godine sam osvoji i Svetski kup.
Kvalitet dobrog strelca je u glavi, da poseduje mirnoću, samokontrolu, da odradi sve na najbolji način, kontroliše situaciju. Streljaštvo je borba sa samim sobom. Trening je najbitniji kako strelište, tako i fizički i psihološki. Talenat je 10 procenata.
Maksimović je završio i karijeru trenera na klupi Japana.
Ja sam i dalje u Jagodini, ne često, ali prisutan sam. Poruka Jagodincima je da uživaju u svom gradu i da ga čuvaju i paze. Sve ide u lepom smeru, Jagodina je prepoznatljiva po svojim atrakcijama, koje privlače decu da se bave sportom. Novi sportski objekti su takođe odlični. Deci je sve tu, na jednom mestu, treba da krenu i rade, priča Maksimović.