Monahinja Sevastijana dočekuje hodočasnike u Domu u Izvoru i pričao svemu što je vezano za tu ustanovu i manastir Svete Petke
-Štićenice su zauzet radnom terapijom. Za Uskrs su oslikavale jaja ili crtale. Monahinje u Domu se smanjuju, moraju da se odmore jer rade bez dana odmora. To je izuzetno naporan fizički rad. Moje poslušanje je u Domu. Imamo žene koje rade u Domu, ali manastir vode sve to uz pomoć monahinja i boga. Naša mati Mariju je tu svakodnevno. Manastir Izvor je metoh Ravanice. Trudimo se da za velike praznike ukrasimo ulaze, štićenice lepo reaguju, neće da dodiruju ukrase. Od 1942. godine bila su ratne siročad, a od 1946. 33 devojčice, ometenu decu u razvoju, a uzeli su zdravu. Od tada to kreće i deca i monahinje su bili smešteni u kući u porti manastira, sve do 1964 godine kada je izgrađena zgrada doma. Na gornjem spratu su zavisni-nepokretni, a na donjem polupokretni i pokretni. U domu su neki 40 ili 50 godina. Imamo našu Sadiku, koja je 40 godina kod nas, ima 25, 26 kilograma i živi u jednom položaju. Glava okenuta na stranu, ruke i noge slabo pokretne. Nema dekubitis ili propratne posledice. Tako jede, spava, šiša se.. nema tačku na koži, a kakvi dekubitis. Ni jedna naša štićenica nema dekubitis. Ovde je glavna Sveta Petka, ko ne veruje ja kažem da je glavna, mi samo njoj služimo, tu se čudesa događaju, tu je pomoć. Kada je bila korona, mi smo poslednji dom gde je proglašena korona. Imali smo dve štićenice koje imale upalu pluća sa eškim prognozama, ali Jovana je recimo ozdravila od subote do srede kada je otpuštena kao zdrava. Majka joj je zdravstevni radnik i kaže da nije verovala kada je pogledala dokumentaciju. Jedini smo dom bez smrtnih ishoda do korone. Mati Glikerija se šalila sa epidemiolozima kada je rekla da li će te da se sklonite da izlečimo decu, ni jedna epidemija za 80 godina nje ostavila posledice. Iskušenja su velika, svi nešto planiraju sa nama,ali Bog stavlja tačku. Za sada smo ostavljeni na miru da radimo, videćemo do kada. Ne mogu o njima da pričam bez emocija. Oni su svi pravoslavno kršteni sa dopuštenjem roditelja ili staratelja, i Sadika koja je ostavljena kao mala, nikad niko nije dolazio kod nje. Imamo štićenice iz cele bivše Jugoslavine. Svih nacionalnosti. Preko 80 štićenica je u domu. Od korone mati nije dopuštala da posetioci uđu u dom.
Vole da idu na izlete, da idu u restoran pored vode, mati Glika daje novac, vole sve sestre, svih se sećaju. Ponašaju se lepo u restoranu, pristojne su, nema problema, raduju se mnogo da putuju. Mora da bude pesma u autobusu, vole da pevaju, znaju pesme, oni za to žive da ih izdemo, da ih zagrlimo, da pojedu da popiju, priča monahinja Sevastijana
Veliku zaštitu imamo, ovde je velika blagodet zahvaljujući Svetoj Petki, koja sve čudesa su se događala, ponavlja Sevastijana.