Pravoslavni vernici proslavljaju danas Veliku Gospojinu, praznik poznatiji kao Uspenje Presvete Bogorodice — jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika posvećenih Bogorodici.
Velika Gospojina obeležava trenutak kada je Presveta Bogorodica, prema predanju, preminula i potom uznesena na Nebo — predavši svoj duh Spasitelju. Tradicija kaže da je njen gubitak bio prožet svetlom i molitvom i da su apostoli bili blagosloveni tim događajem.
Velika Gospojina pripada grupi pet velikih Bogorodičnih praznika (tzv. „crveno slovo“) u crkvenom kalendaru. Ona takođe označava kraj crkvene godine, jer nova počinje 1. septembra po julijanskom kalendaru.
Velika Gospojina se u narodu često doživljava kao praznik žena, majki, doma i tišine.
Bilje i trave ubrane između Velike i Male Gospojine (21. septembra) smatraju se najlekovitijim – ljudi veruju da imaju isceljujuće moći. Iz tog razloga, bolesni odlaze da se umiju na izvore lekovite vode, nadajući se isceljenju.
Na Veliku Gospojinu često se u jelo stavlja bosiljak, verujući da Bogorodica tako pruža zaštitu domu.
Danas se, prema verovanju, ne rade poslovi oko kuće i ne započinju novi — nastavlja se samo ono što je već započeto.