U SVILAJNCU PREMIJERA KOKANOVOG ,,JULIJA CEZARA“

SVILAJNAC-Srpska premijera pozorišne predstave “JULIJE CEZAR”,
Vilijema Šekspira, u adaptaciji i režiji Kokan Mladenović biće odigrana u Centru za kulturu u Svilajncu. Ulogu Bruta u predstavi igra Sergej Trifunović, Marka Antonija i Julija Cezara Saša Torlaković, Kasija – Branislav Trifunović, Oktavija i Kaska -Marko Marković, a Porciju i Kalpurniju- Jelena Minić.
Predstava je nastala u koprodukciji Centra za kulturu Svilajnac, Grad teatra Budva i Narodnog pozorišta iz Sombora. Prvo izvođenje bilo je u okviru manifestacije Budva grad teatar, 13. jula ove godine, a premijerno će u Srbiji biti odigrana na sceni Centra za kulturu Svilajnac, u četvrtak 19. novembra u 20 sati. Somborska premijera zakazana je za 24 novembar.
O svom čitanju ovog komada reditelj Mladenović kaže da je tragedija ,,Julije Cezar” jedan je od najznačajnijih komada u istoriji dramske literature, a njen osnovni motiv – revolucija i politički prevrat, koji se, na kraju, kompromituju u sopstvenoj nemoći, obesmišljavajući tako fenomen istinske demokratije, nisu, na žalost, izgubili na svojoj aktuelnosti od vremena nastanka ovog komada, pa do danas. Pišući o ubistvu Julija Cezara u rimskom senatu, 44. godine p.n.e, Šekspir, u stvari, ispisuje tužnu priču o krahu plemenitih revolucionarnih htenja, koja se, u sudaru sa ličnim interesima, vlastoljubivošću i pohlepom samih revolucionara, pretvaraju u svoju nakaradnu suprotnost. Junaci antičkog Rima, postaju, petnaest vekova kasnije, Šekspirovi savremenici, uronjeni u spletke i zavere elizabetanskog dvora, ali i savremenici našeg istorijskog trenutka u kome je moguće poslednje decenije naše aktuelne istorije posmatrati kroz prizmu likova i odnosa ’Julija Cezara’. Hoćemo li i nakon ove predstave verovati u revoluciju, ili ćemo shvatiti da je reč tek o pukoj zameni društvenih elita? Hoće li nam postati jasno da jedni te isti ljudi, bili oni u izobilnoj poziciji vlasti, ili u lagodnoj poziciji opozicije, upravljaju našim životima poslednjih dvadesetak godina, smenjujući se na lestvici vlasti, i idući gore-dole, kao na kakvom palanačkom karuselu. Hoće li nam iznova prodati velike reči, držati zapaljive govore i nahuškati nas na još jednu pobunu na čijem će kraju „borba za opšte dobro“ prerasti u njihovu ličnu korist? Možemo li da prestanemo da verujemo u demokratiju ako nam se ona ruga u lice? Možemo li da trpimo autokratsku vlast samo zato što znamo da će jednog uzurpatora zameniti drugi? Možemo li da pristanemo na društva u kojima živimo, ako znamo da su zasnovana na laži? Možemo li da se borimo protiv laži, ako više ni sami ne znamo šta je istina?“, kaže Mladenović
Kokan Mladenović je rođen u Nišu 1970. Završio Srednju glumačku školu u Nišu u klasi Mime Vuković-Kurić. Diplomirao na Katedri za pozorišnu i radio režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 1993. u klasi Miroslava Belovića i Nikole Jevtića.
Za svoj rad, dobio je nagradu “Bojan Stupica”, kao i mnoge druge značajne nagrade, među kojima su: tri Sterijine nagrade, nagrada „Bora Mihajlović“, nagrada Ardalion festivala u Užicu, grand prix za režiju na Medjunarodnom pozorišnom festivalu u Budimpešti, četiri Zlatna ćurana na Danima komedije u Jagodini, četiri nagrade Joakim Vujić, tri nagrade na Vojvođanskim susretima pozorišta, tri nagrade na Festivalu klasike u Vršcu, dvije nagrade na Festivalu pozorišnih praizvedbi u Paraćinu, nagrada za režiju festivala u Kotoru , zlatna plaketa „Mokranjčevih dana“ u Negotinu i zlatna plaketa „Dana Zorana Radmilovića“ u Zaječaru, kao i mnoga druga esnafska priznanja i godišnje nagrade pozorišta u kojima je režirao.