Ponekad se događa da u trenutku kad se muškarac i žena sretnu, oboje instinktivno prepoznaju svoje drugo ja i to u očima onog drugog
Ljubav između dvoje ljudi čije se aure harmonično stapaju proizvodi vibracije o kojima pesnici pišu i ispoljavaju neverovatnu magičnost.
Ponekad se događa da u trenutku kad se takav muškarac i žena sretnu, oboje instinktivno prepoznaju svoje drugo ja i to u očima onog drugog. Oči se ne zovu bez razloga ogledalo duše. Ovakvih dvoje ljudi u trenutku osete nepobitnu činjenicu da su već bili, jesu, i da će uvek biti jedno; čak i onda kada je moguće da se vekovima opiru svojoj sudbini i pokušavaju da izbegnu jedno drugo.
Ponekad bez ijedne izgovorene reči, oni znaju da samo jedno kroz drugo mogu da stignu do jedinstva i da samo ako su zajedno mogu da budu kompletni u svakom pogledu. Muškarac i žena, koji su pripadajuće duše, gotovo da ne moraju da izgovaraju reči “volim te”… nijedan čovek ne može da pokida veze između njih dvoje, čak ni oni sami. Sila koja je njih dvoje tako kreirala, svemoćna je i neuništiva. Veza između njih dvoje može da oslabi, njihovo konačno ujedinjenje može da se odgodi, ali ne mogu da se razdvoje. Ona je utkana u točak vremena, diktirana višim vođstvom.
Sigurno da je više od slučajnosti da se određene osobe, od celog sveta, nađu u istom trenutku na istom mestu. Određene duhovne energije su tu da brinu oko njihovih susreta, sa istom sigurnošću s kojom se brinu za migracije ptica i padove kometa i te energije su vođene istim univerzalnim zakonom, zakonom karme.
Sudbinske veze ne mogu da budu razdvojene čak ni kroz iskustvo smrti, izuzev kroz kratke periode zemaljskog vremena u sadašnjem životu. Za vreme ovakvih razdoblja razdvojenosti, bez obzira na dužinu njihovog trajanja, obe osobe se osećaju vrlo usamljene, prazne i nekompletne. Pa ipak, i pored tih povremenih “praznih hodova” njihovog zajedništva, i tada postoji konstantna pulsirajuća veza među njima, bez obzira da li su međusobno udaljeni hiljadama kilometara.
Ovakva “čuda” mogu da se objasne zakonima metafizike. Meta je reč grčkog porekla i znači iznad. Ljubav je mnogoviše od običnih osećaja, ljubav je pozitivan elektroimpuls.