SANJAM, STVARAM, VERUJEM
JAGODINA- Sanjam, stvaram i verujem, kaže u tri reči opisujući sebe Sanja Miletić, svetski top model, što dovoljno objašnjava njen naredni, utopistički, projekat ,,Lep život u Srbiji“. Karijeru vrhunskog modela započela pre petnaestak godina iz rodne Jagodine. Sarađuje sa najvećim imenima iz sveta mode i nosi njihove modele na pistama svetskih metropola od NYC do Tokija. Trenutno je angažovana u Čileu, egzotičnoj državi Južne Amerike. Sreli smo je u Jagodini, bila je na odmoru nekoliko nedelja. Prvi utisak mlada, lepa, nenametljiva i nasmejana devojka, na drugi to je ,,ona“ i iskoristili priliku za intervju.
CM: Kakve su osobe velika imena iz sveta modelinga i mode?
-Normalni ljudi sa atipičnim poslom za klasičan svet ..emotivni ili manje emotivni , eksplozivni Ili manje eksplozivni. Prosto ljudi koji osećaju pozitivne Ili negativne emocije u zavisnosti od trenutka , kao i bilo ko drugi. Privatno smo svi mi obični ljudi sa više Ili manje problema. Problem je u drugima koji nas vide nestvarno “drugacije”.
CM: Šta najviše voliš u Srbiji i Jagodini, koja su tvoja omiljena mesta, stvari, ljudi..šta ti budi nostalgiju?
-Uvek i uvek porodica. To je Ono prvo sto me vuče ” nazad”, pa zatim prijatelji . Volim našu zemlju, ljude i pokušavam da vidim pozitivno, pored svega lošeg što smo doživeli i kroz šta i dalje prolazimo. Jagodina je moj rodni grad, pun uspomena. Najveću nostalgiju budi definitivno Budžino brdo gde sam odrasla i živela pre nego sto smo se preselili u centar. Stari crni dud pored starog puta za Rusko groblje na kome sam provodila dane. Više ga nema. Skoro sam prošla i videla da ga je taj neko, ko je kupio zemlju isekao ne znajući da je posekao celo nečije detinjstvo i vidikovac, bedem sa koga smo noću gledali na svetla grada i zvezde. Tu je nikla neka ilegalna ograda. Izvinuću se tom nekom. ali ja sam ta koja je iskrivila ogradu i prošla …ha, ha, ali da nisam ja neko bi drugi to uradio umesto mene, samo sam htela da vidim ponovo svetlo i zvezde nista tu nije lose ..ha, ha.
Ne smatram sebe zahtevnom osobom, obožavam prirodu, a Srbija je ima, pogotovu vodu, i nisu mi bitna mesta već ljudi sa kojima sam,ali ako je to baš u nekoj prirodi onda je to pun pogotak.
CM: Zanimljivo je da je tvoja sestra od strica Bojana Mila Miletić takođe uspešna u svetu modelinga, da li je reč samo o genima i šta je još potrebno da bi se došlo do svetskih modnih prestonica?
-Verovatno da ima nečeg i u genima ,ali presudno je dosta drugih faktora. Dobar marketing ,pametni angažmani koji dolaze od agencija i najbitnija je emotivna zrelost – stabilnost, poznavanje sebe, sloboda ispred kamere , upornost, istrajnost i disciplina što vas dovodi u jedan profesionalni odnos prema poslu. Naravno da je fizički izgled bitan, ali nije presudan.
CM: Pripadaš generaciji mladih ljudi (teniseri, naučnici…) koji su odrastali i stasavali u sankcijama i uz NATO bombe. Međutim, ta generacija je ključna za potpuno novi pozitivni imidž Srbije u svetu, jer je uspela da svojim uspesima potisne negativnu kampanju u svetskim medijima. Koliko je teško biti uspešna Srpkinja u svetu?
-Naravno da u mom poslu predstavljaš i zemlju iz koje dolaziš, pa ako sam na bilo kakav način svojim radom i vaspitanjem uspela da prolepšam sliku o Srbiji u svetu to je za mene ogromna čast i veliko postignuće. I sama sam patila pre 15 godina od preranog osuđivanja i ,,finih” prebacki samo zbog toga što dolazim iz ,,neke” zemlje, a da sama nisam ni krivi za sve to. Mada se sve to menja, vreme je čudo, danas ljudi sami polako shvataju da je kako u ljubavi, tako i ,,mržnji” potrebno bar dvoje.
U poslu nisam imala problema zbog toga što dolazim iz Srbije, dešavalo se da izgubim posao, ali samo zbog toga što nam vizni sistem nije bio uređen, pa je klijentima to delovalo isuviše komplikovano i nesigurno. Nikakvu diskrimimaciju nikada nisam osetila, niti je bilo.
CM: Da li si ostvarila svoje snove u modelingu, da li još sanjaš i šta je naredni cilj?
Naravno , ali to ne znači da sam ostala i bez ambicija. Ispunjena sam i zadovoljna sto se karijere tiče… Treba opstati tolike godine pored svih novih lica koja se pojavljuju svake godine, a to nije ni malo lako. Ostvarila sam se u svim “prestonicama” mode od NYC do Tokija. Samim tim što imam profesionalnu karijeru modela, što sam uspela da živim od toga i stvorim nešto, ostvarila sam svoje snove .
Sanjam i dalje, jer čovek koji ne sanja je mrtav čovek , nema ništa da ga pokrene. Ja se koncentrišem na ove realne snove .
Trenutni snovi se baziraju na stvaranju baze u Srbiji i eventualnom povratku, u malo drugačijem obliku. Sa prijateljicom kreatorkom radim na kreiranju ženskih sakoa ,,La vie en chique “. Još uvek nije zaživelo zbog nedostatka vremena, ali mi sanjamo, stvaramo i verujemo. A svaki trud se isplati. Eto to su moji budući pravci. Ima tu jos jedna vrlo zanimljiva opcija o kojoj ne smem sad, neko će iskopirati… ha, ha . Bitno je da se krećem u pravcu sna “Lep život u Srbiji ” , ludo zvuči svima,znam ,ali to je ono ka čemu me vuče intuicija.
Lepotica i pametnica,preuspešna za svetske pojmove, a tako jednostavna i normalna. Devojka iz komšiluka