PARAĆIN-Firma Veksilum Balkan iz Čačka, osnovana pre dva i po meseca, potražuje preko 47 miliona evra od Srpske fabrike stakla iz Paraćina i zbog toga je podnela je predlog za pokretanje stečajnog postupka. Privredni sud u Kragujevcu doneće doluku o stečaju 18 maja. 
Na čelu čačanske firme je Slobodan Spasojević (69), potpuno nepoznat poslovni čovek u tom gradu. Inače, reč je o ispostavi kompanije iz Austrije Vexillum GMBH čije je vlasnik Stefan Benčev, bivši bankar Korporativne banke iz Sofije, dok je ta firma osnovana u avgustu 2016 godine. Bugarska banka je u stečaju od 2015 godine, a njen bivši vlasnik Cvetan Vasilev u Srbiji čeka ekstradiciju. 
Inače, on je bio vlasnik i Srpske fabrike stakla do 15. oktobra 2015. godine kada je, prema saopštenju beogradskog preduzeća za trogvinu oružjem CPR Impex, vlasnika Petra Crnogorca, njima prodat većinski paket od 65 odsto akcija. U obrazloženju predloga za stečaj trenutna blokada računa SFS je 600 miliona dinara, te postoji trajna nemogućnost isplate dugova. Advokat Veksilum Balkan Vojislav Ilić navodi da stečaj spašava SFS od prekida proizvodnje.
-Postoji mogućnost da javna preduzeća, zbog dugova i trajne nemogućnosti plaćanja, obustave isporuku struje i gasa. Zakon o stečajnom postupku omogućava da posle podnošenja predloga za zaključe nove ugovore sa stečajnim dužnikom, a za dugove nastale pre stečaja nemaju mogućnost da obustave isporuku. Na taj način dajemo fabrici mogućnost da nastavi započete poslove i da pripremimo teren da određeni starteški partner kroz Unapred pripremljeni plan reorganicije-(UPPR) ili kupovinu pravnog lica tu fabriku stavi u potpunu funkciju u biliskoj budućnosti, ističe Ilić u obraćanju medijima.
Bugarski konzorcijum “Glas industri”, u kome većinski udeo ima kontroverzni bankar Cvetan Vasilev, kupio je Srpsku fabriku stakla 2012. godine za 35 miliona evra i priznata su mu ulaganja od 118 miliona evra. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić prisustvovao je u februraru 2015 godine otvaranju nove linije za proizvodnju stakla.
Veksilum Balakan je navodi da ima dospela potraživanja od stečajnog dužnika u visini od preko 47 miliona i da je reč o zajmovima koje je Glas industri iz Sofije iz 2012. i 2013. godine dala SFS. Ta potraživanja su sa Glas industry 2015 godine prebacivana ustupanjem kompanijama Ripers limited sa Britanskih Devičanskih Ostrva, pa Korp investment iz Beograda i Stagiori sa Sejšelskih Ostrva. Neke od firmi na koja je prebacivano potraživanje su pod kontrolom Cvetana Vasileva.
-Ripers je bio jedan od dobavljača sode sa proizvodnju stakla, Glas industry je preko Korp investmena plasirao novac u SFS kao pozajmicu. Agencija za privatizaciju u aju 2015 godine je priznala ulaganje Glas industry 118 miliona evra, ali sada se pojavljuje i pozajmica od 47 miliona evra, što nije realno, kažu u SFS.
U novembru 2015. godine beogradska firma „CPR Impeks“, potpisala je ugovor s bugarskom firmom „Glas industri“ o preuzimanju većinskog paketa akcija paraćinske Staklare uz obavezu deblokiranja računa, rešenja problema stečaja, omogućavanja redovne proizvodnje i funkcionisanja fabrike. Trenutno konzorcijum Rubin-Glass indust ima 67 odsto akcija SFS, dok je 32 odsto akcija Glas industry AD blokirao stečajni upravnik Korporativne banke u Sofiji.
U tom preduzeću kažu da su samo obavešteni o promeni poverioca, te da su uputili žalbu da ustupljeno potraživanje nije registrovano kod Narodne banke Srbije, odnosno nije prošlo oubičajene provere i da ne može doći do promene poverioca.
-Kako je Veksilum stvorio potraživanja prema Stagiori je pod znakom pitanja, takođe, i kako su ta potraživanja sprovedena kroz Narodnu banku Srbije koja je dužna po Zakonu o deviznom poslovanju da obavi provere. Provere se odnose na sumnju da li je bilo pranja novca. Tu proveru bi morala da obavi i poslovna banka. NBS bi trebala da da zvaničan dokument o promeni poverioca, ističu u SFS. 
Problem finansijske špekulacije postoji ukoliko je došlo do pojavljivanja istog novca kroz investicije i pozajmice. Ali nadležni ne daju odgovore na to pitanje. Ono što je sigurno, posle proglašenja stečaja svih 800 radnika SFS izgubiće posao, a prema procenama iz SFS oko 200 bilo bi vraćeno u periodu stečaja zbog potreba proizvodnje, jer ukoliko stanu peći može se prouzrokovati šteta od 20 miliona evra.