Ko još može da kaže da Srbija nije pravna država i da se zakoni u njoj ne primenjuju? Evo najsvežijeg demantija. I to baš iz našeg grada. Prvog dana od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju nelegalno izgrađenih objekata počelo je rušenje velike zgrade Kulturnog centra „Svetozar Marković“. Otvorena je pre 67 godina. Imala je 770 mesta i u to vreme bila jedna od najlepših i najakustičnijih sala, ne samo u Srbiji, već i u Jugoslaviji. Bila je stecište filmskih i pozorišnih predstava za koje su se tražile karte više. Kod mnogih od nas su još uvek žive uspomene na ta vremena kada su momci vodili svoje devojke ili simpatije i u tami im šaputali ljubavne poruke. U toj sali su gostovali najpopularniji izvođači narodne, zabavne i ozbiljne muzike. Pozorišni festival „Dani komedije“ se u našem gradu nekoliko godina odvijao u toj sali. Čak je jednom na njegovom otvaranju jedan gradski čelnik obećao da će se sledeći održati u renoviranoj velikoj sali. U toj dvorani su takođe nekoliko godina održavani tradicionalni „Svetozarevi susreti“ uz gostovanje naših eminentnih intelektualaca. Na to nas danas podseća statua Svetozara Markovića, koji je posle „5. oktobra“ ostao bez prsta na ruci. Još mnogo toga bi se moglo nabrojati, ali šta sada vredi kada su „sve to mili moji prekrili ruzmarin, snegovi i šaš“.
Izgleda da ova velelepna zgrada nije imala građevinsku dozvolu, pa nije ni mogla da bude ozakonjena. Pošto se slažemo da je Srbija pravna država u kojoj se zakoni moraju poštovati, ona se ne može ozakoniti. Dakle, mora se srušiti!
Sada bi trebalo redom. Najpre zgradu Učiteljske škole sagrađenu 1898. godine. Jagodinsku pivaru osnovanu 1900. godine, zgradu starog „Juhora“ sagrađenu 1893. godine, jer Kosovljanin i Klefiš verovatno nisu za to imali sve dozvole. Moguće ja da sve papire nisu imale ni zgrade Biblioteke na današnjem mestu od 1923. i Gimnazije od 1940. godine. Zavičajni muzej našeg grada stanuje u zgradi predratnog Sokolskog doma sagrađenog 1923. godine po projektu našeg sugrađanina arhitekte Momira Korunovića.
Pre mnogo godina smo srušili Tursko kupatilo i Čučuk Stanin konak. Ako tako nastavimo, uskoro nećemo imati gotovo ništa starije od 20 godina. Uostalom, kultura se ne sipa u traktor, zar ne? Ko zna zašto je to dobro?
