PARAĆIN-Najveći broj građana zarazio se u zdravstvenim ustanovama kao zaposleni u njima ili kao pacijenti na lečenju, a zatim slede članovi njihovih porodica, rekao je predsednik Opštine Paraćin Saša Paunović u intervjuu o dosadašnjim iskustvima u borbi protiv koronavirusa covid-19 .
Kakvi si bilansi Paraćina u borbi proti korona virusa?
„Po izveštaju ZZJ oko 150 pozitivnih i 12 preminulih sa liste pozitivnih, pri čemu nisu svi preminuli evidentirani kao preminuli od koronavirusa, već od neke druge bolesti koja je bila primarna. Bilo je još preminulih sa simptomima koronavirusa, na primer obostrano zapaljenje pluća, ali ili nisu testirani ili test nije bio pozitivan što se ponekad dešava ukoliko uzorak nije uzet u pravom trenutku kako su mi objasnili. Neki članovi porodica tih preminulih kasnije su bili pozitivni na testu, pa je razumno pretpostaviti da se i ovde radilo o koronavirusu. Dakle, reč je o veoma opasnoj bolesti i svako poređenje sa gripom je više nego neadekvatno. Preminuli su ljudi koje ne bismo izgubili u drugim okolnostima. Najveći broj građana zarazio se u zdravstvenim ustanovama kao zaposleni u njima ili kao pacijenti na lečenju, a zatim slede članovi njihovih porodica. Skoro 10 odsto zaraženih su pacijenti hemodijalize u Ćupriji i njihovi članovi porodica. Ekonomka šteta će se tek preračunavati ali i ona je velika svakako.”
Kakvi su Vaši zaključci o svemu kroz sta je Srbija prošla u poslednja dva meseca, danas kada sagledate situaciju unazad?
„Pa bilo je tu dosta lutanja, bilo je naravno i propusta, čini mi se da je glavni problem u prvoj polovini krize bilo slanje pozitivnih pacijenata sa lakšim simptomima u kućnu izolaciju, nije bilo spremnosti za oštrije mere – slanje u karantinske bolnice što je kasnije učinjeno. Glavna katastrofa desila se u zdravstvenim ustanovama koje su nespremeno, ne toliko zbog nedostatka samo opreme, već zbog olakog odnosa prema epidemiji na mnogo mesta što je zaista zapanjujuće za mene kao laika, dočekala koronavirus primajući pacijente bez prethodne trijaže. Tako je došlo do problema u mnogim bolnicama, pa i u Pomoravlju. Prvi savet koji je Štab za vanredne situacije u Paraćinu dobio od naših lekara koji rade u Italiji bio je da se postave šatori ispred bolnica i domova zdravlja i da niko ne može da uđe dok ne prođe trijažu ni da popravi zub. Obezbedili smo šatore i predložili da se razmotri njihovo postavljanje, ali nisu bile takve instrukcije nadležnih državnih službi, već je tek kasnije uspostavljena posebna COVID19 ambulanta u izdvojenom objektu, što je takođe dobro rešenje, ali za neke zakasnelo…“
Da li Vas ova situacija podseća na poplave i sta dugoročno gledano, ukoliko dobijete izbore na lokalu, planirate da uradite u vezi sa funkcionisanjem gradskih službi, s obzirom da je stav struke da ovakve epidemije neće biti retke, kao i da pandemija korona vorusa nija završena?
„Ovo nije ista situacija kao poplava 2014. godine jer je malo toga zavisilo od lokalnih vlasti, teret krize bio je na zdravstvenim ustanovama i skoro se ništa nije moglo učiniti uz pomoć lokalnih službi. U tom smislu najmanje što bi se moglo učiniti je da radnici u Bolnici i Domu zdravlja koji godinama rade na određeno dobiju rešenja za stalno, pre nego što i oni odu za Nemačku, prosto više nema lekara da se organizuje rad službi, to je osnovni problem, za sve drugo je lakše snaći se. Međutim to ne zavisi od lokalne samouprave, već od države“.
Na koji način vidite rad javnih službi ubuduće s obzirom da se Srbija vraća u stanje pre korone?
„Pretpostavljam da ćemo u prvom trenutku svi „glumiti“ povratak na normalu uz neke mere koje će se preduzimati u smislu nošenja maski, pravljenja šaltera ponovo koje smo ukidali kroz „uslužne centre“. Više posla će se završavati „na daljinu“ putem emaila u smislu podnošenja zahteva građana, sve do prve nove eskalacije ili bar dok ne prođu izbori kada nas sasvim sigurno očekuju nove i zdravstvene i ekonomske mere da bi se suočili sa krizom čiji talas tek stiže“.
