Izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992–1995. Godine govori da ,,genocida nije bio ni na koji način i to je dokazano”. Predsednik komisije, glavni istraživač izraelskog Instituta za Holokaust “Šem Olam” i istoričar Gideon Grajf, o nalazima izveštaja govorio je za Radio-televiziju Republike Srpske.
Međunarodna nezavisna komisija za istraživanje stradanja svih naroda na području Srebrenice od 1992. do 1995. godine radila je dve godine. U javnost su izašli sa više 1.200 stranica izveštaja.
“Ja sam Jevrejin i znam šta genocid znači. Pripadam starom narodu nad kojim je izvršen genocid, najveći genocid u istoriji čovečanstva. Meni niko ne treba da objašnjava šta je genocid. Navedeni događaji nisu genocid ni na koji način i mi smo to dokazali. Dakle, ne to nije naše mišljenje, mi smo to dokazali”, naglašava Gideon Grajf, predsednik Međunarodne nezavisne komisije za istraživanje stradanja u Srebrenici.
Dodaje da se nije radilo o genocidu i da se ne može nazvati genocid, a ako neko koristi taj termin, kaže Grajf – treba ga izbrisati iz istorije.
“To je važno zato što su optužbe o počinjenom genocidu veoma ozbiljne, zato što odluka o činjenju genocida predstavlja težak zločin, a u ovom slučaju to delo ne postoji. Naravno počinjen je zločin, ali taj zločin uopšte se ne može nazvati genocid i mislim da je to veoma važno”, ističe Grajf.
Na izveštaju je, kaže Gideon Grajf, radilo 10 stručnjaka iz različitih oblasti. Uveren je da su tačno prikazali šta se dešavalo u Srebrenici.
“Drugi zaključak se odnosi na broj žrtava. Taj broj smo korigovali. Nije bilo više od 3.714 žrtava. U našoj komisiji imali smo stručnjake za brojanje i izračunavanje broja žrtava i ustanovili su taj broj. Taj broj treba da bude zapisan u istoriji, ni manje ni više. Naravno, svaka smrt je tragedija, užasna, toga smo svesni, ali broj žrtava je takođe bitan”, ukazuje Grajf.
Namera Komisije je bila da izveštaj bude objektivan, naučno utemeljen, autentičan i pouzdan, kaže Grajf i ističe da su se bavili i srpskim žrtvama.
“Neprijateljstva i napadi na mnoga srpska sela počeli su još 1992, možda i ranije napadani su srpski civili. Umesto da se srpska strana optužuje za agresiju, treba optužiti drugu stranu. Dakle, nešto se desilo u međuvremenu, agresor je postao žrtva, a žrtva agresor. Mi smo to ispravili”, ističe Grajf.
Činjenice, kaže Grajf, treba da budu jedini faktor kada opisujemo istorijske događaje.