Avato ili ne kročiti je zabrana prisustva ženama na Svetoj Gori koja postoji više od hiljadu godina. Još od novozavetnih vemena tlo Svete Gore posvećeno presvetoj Bogorodici i to niko ne dovodi u sumnju. Prema legendi brod Majke Božije su vetrovi naneli, vraćajući se sa puta, na obalu Atosa. Ona je, zadivljena lepotom mesta, izmolila svog Sina da joj ga prepusti kao lični posed. Posle toga, na Svetoj Gori nije bilo mesta nijednoj drugoj ženi.
Tokom vekova bilo je primera kršenja avatona, pre svega od strane pripadnika carskih porodica, ali su monasi to brzo rešavali kako bi na Svetoj Gori zavladali mir i predak. Postoje razna obrazloženja za poštovanje avatona, ali svakako za duhovni podvig je neophodna usredsređenost, koju svetovni život ne dozvoljava. Ustavna povelja Svete Gore iz 1924. godine sprečava ukidanje avatona, odnosno to je potvrda nepovredivosti tradicije i istorijskih prava. U novije vreme postoje razne vrste osuda zbog avatona, pre svega feminističkih organizacija, ali Ustavna povelja je nepemostiva prepreka.
Primer srpskog cara Dušana je u tom smislu najočigledniji, jer je suprugom Jelenom boravio na Svetoj Gori za vreme epidemije kuge na kopnu. To ga je između ostalog koštalo ne proglašavanjem za sveca i on je jedini Nemanjić koga crkva nije proglasila svetim, iako ima velike zasluge za državu i crkvu.
Medijski projekat finansira Ministarstvo kulture i informisanja
,, Srpska carska lavra Hilandar – čuvar srpstva i pravoslavlja“
