JAGODINA-U četvrtak u 19 časova u Zavičajnom muzeju Jagodina biće otvorena izložba stakla iz zbirki Zavičajnog muzeja Jagodina.
Fabrika stakla u Jagodini podignuta je na reci Belici ispod Crnog vrha na terenu između današnjih sela Belice i Miševića. Bila je, praktično, prva fabrika u Srbiji, čime se otvara proces spore i dugotrajne industrijalizacije, skopčan sa mngim teškoćama domaćeg i stranog porekla. Neposredne pripreme za otvaranje fabrike počele su 1843. godine, molbom Avrama Petronijevića koju upućuje Sovjetu ”tražeći isključivo pravo za podizanje staklare”. Molba je sadržala i neke karakteristične detalje kojim bi trebalo da država pruži podsticaj i beneficije koji bi ovu industriju pomogli kao primer za nove poduhvate. Petronijević traži ”isključivo pravo na 14 godina da niko drugi staklaru ne može podići u zemlju.” Dalje traži besplatnu seču i korišćenje drveta za vatru i pepeo na crnom vrhu kao i eksploataciju potrebnog kamena za dizanje furuna i fabrikaciju stakla.
Avram je bio dobio odmah traženu koncesiju, a posle tri godine, u jesen 1846. staklara je proradila. U Toplani je održana svečanost koja je imala karakter centralne državne manifestacije o čemu su pisale ”Srpske novine” 29. novembra 1846. godine. Sasvim razumljivo što se ovom prvencu srpske industrije pridavao takav značaj.
Koja se preimućstva opredelila izgradnju ovog objekta na terenu ispod Crnog Vrha?
Pre svega, Jagodina je svojim položajem, veličinom i privrednim nivoom bila pri vrhu lestvice u Srbiji. Svakako je i subjektivni faktor odigrao prvorazrednu ulogu. Jagodina je u Ličnosti Avrama Petronijevića imala čoveka velike snage i ugleda.
U najranijoj fazi nastanka industrije sve do izgradnje železnice odlučujući kriterijum za podizanje fabrika na jednom terenu je postojanje sirovinskog materjala na mestu. Nestašica kapitala i nerazvijen saobraćaj jako su ograničavale uslove izgradnje, zato je naš kapacitet podignut na mestu gde su u obilju prisutni materjali koji treba da se služe kao sirovinska ili pogonska snaga (kamen, pesak, drvo). Prva industrija je isključivo orjentisana na kolalne sirovine.
Jagodinska staklara Avrama Petronijevića, znana pod nazivom ”Avramovac” zbog niza nepovoljnih uslova bila je kratkog veka. Prva vaza njene proizvodnje trajala je 1846 – 1852. godine. Po kapacitetu bila je mala i zapošljavala manji broj radnika. Prvi radnici bili su Česi (Bohemci) i Bavarci koji su kao strani radnici specijalisti bili dobro plaćeni.
Staklara ”Avramovac” uspešno je plasirala svoje proizvode u Srbiji i Turskoj. Svakako da je bilo problema, naročito u organizaciji proizvodnje. Jedne godine je čak imala čist prihod od 96.000 groša čaršijskih, što je za ono vreme bila velika suma. Fabrika je radila do Avramove smrti 1852, kada je država otkupila od njegovih naslednika za 7.000 dukata cesarskih, što je bilo ravno Avramovom dugu državi.
Začeci industrije u Jagodini Četrdesetih godina 19. veka u uslovima burnih ekomoskih procesa prvobitne akumulacije i napora na izgrađivanju moderne buržoaske države, javila se potreba za prvim investiranjem u industriji. Interes se izražavao sa stvaranje sopstvene industrije, za proizvodnju robe
