Savet za borbu protiv korupcije ocenio je u objavljenom Izveštaju o netransparentnosti rada državnih institucija da, uprkos osnivanju novih institucija i donošenju više strategija za borbu protiv korupcije od 2005. do 2024. godine, u Srbiji nisu ostvareni vidljivi rezultati u suzbijanju korupcije.
Kao ključne razloge za to, Savet je naveo u obimnom izveštaju nedovoljnu primenu zakona, politički uticaj na institucije nadležne za njihovo sprovođenje i nedovoljnu transparentnost rada državnih organa, što ostavlja širok prostor za sistemsku korupciju.
Savet je ukazao da se već više od dve decenije suočava sa tim da Vlada Srbije ignoriše njegove izveštaje i preporuke, kao i da otežano pristupa dokumentaciji neophodnoj za istraživanje sistemske korupcije.
Stoga nije bio u mogućnosti da utvrdi ključne činjenice u pojedinim slučajevima, jer državni organi često ne dostavljaju traženu dokumentaciju, uprkos obavezama koje proizlaze iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Kao primer je naveden projekat “Beograd na vodi”, za koji Savet za borbu protiv korupcije tvrdi da nije mogao da utvrdi ko je stvarni investitor, kako je određen odnos vlasništva, kolike su obaveze investitora prema Gradu Beogradu i Republici Srbiji, kao ni kakvi su finansijski efekti tog projekta po državu.
Savet podseća da je Evropska komisija preporučila Vladi Srbije da razmatra njegove izveštaje na svojim sednicama, ali ta preporuka, kako navodi u izveštaju, nikada nije sprovedena. Takav odnos Vlade podstakao je i druge državne institucije da ignorišu zahteve Saveta za dostavljanje dokumentacije, navedeno je u izveštaju.
Savet za borbu protiv korupcije ukazao je da je netransparentnost prisutna i kod drugih velikih državnih projekata, uključujući izgradnju brze pruge Beograd–Subotica.
Uprkos tvrdnjama nadležnih da je dokumentacija javno dostupna, Savet za borbu protiv korupcije naveo je da nisu bili dostupni podaci o novčanim tokovima, zbog čega se obratio Tužilaštvu za organizovani kriminal.