TELEFON PAMETAN, A MI SVE GLUPLJI
Prošlog leta bio sam sa suprugom na letovanju u Tunisu, u gradu Sus i jedno veče odemo u njihov kafić. Sto do danas sedelo je društvo tinejdžera i dugo nismo videli ono što smo videli u tom kafiću, a to je da se sigurno bar pola sata niko nije uhvatio za mobilni telefon. Sede i pričaju, doduše ne znam šta jer ne znam arapski, ali se vidi po njihovim licima i osmesima da je tema pozitivna. I pitam suprugu “kada si zadnji put videla nešto slično?”, odgovor znate. Ova tema nije ekskluzivna za našu zemlju, već za celu Evropu i veći deo sveta. Svako gleda u svoj telefon dok sluša sagovornike sa pola mozga i traži zabavu u virtuelnom svetu, na Facebooku, Twiteru ili Instagramu. Dosadno nam je? Tu je telefon. Nervozni smo? Tu je telefon. Tužni smo? Tu je on – telefon naš nasušni. Prosečna osoba “proveri” telefon 33 puta dnevno, a tinejdžer tri puta više i tako bez uključivanja mozga “baci” veliki deo dana, a Boga mi i noći. Pitanje glasi “Šta nam daje telefon što ne možemo da nađemo u drugim stvarima i ljudima u životu? Psiholozi upozoravaju da se zavisnost sve češće razvija u detinjstvu. Podatak da više ljudi poseduje mobilni telefon nego toalet i četkicu za zube više nikog ne iznenađuje. Ne možemo da mu odolimo ni na sastanku, u crkvi, na sahrani, a “bacamo” pogled na njega čak i za vreme seksa nakon kog obavezno pravimo selfije da bismo “obradovali” pratioce na društvenim mrežama. Pre 10 godina, prvi put je registrovan psihički poremećaj, strah da ćemo ostati bez mobilnog telefona, koji je dobio i svoje ime – nomofobija. Telefon je tu i nemoguće ga je isključiti iz života nove generacije mladih, ali mi zapravo moramo i trebamo učiti decu i drugim stvarima sa kojima će im život biti mnogo bogatiji i zabavniji. Ako ne možete zamisliti život bez mobilog telefona u razdoblju od tri dana, odredite vreme u vašem domaćinstvu koje će biti „mobile-free“, izađite u šetnju, igrajte se s decom, družite se uživo ili jednostavno “uzmi knjigu”. Znakovi prisustva nomofobije su : vrtoglavica, uznemirenost, otežano disanje, lupanje srca, napad panike – samo su neki od reakcija “nomofoba” kada im mobilni nije pri ruci. Ovo nije zvanična dijagnoza, ali izaziva simptome slične zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. Istraživanja govore da se strah od odvajanja od telefona širi poput epidemije, a može ozbiljno da naruši kvalitet života i zdravlja. Ne dozvolimo da nam se dogodi ono iz naslova ovog teksta “telefon pametan, a mi sve gluplji”.
Upravitelj Fondacije “Uzmi knjigu” Stevo Grkinić