ĆUPRIJA-Kilometar severnije od vojnog skladišta „Paraćinske utrine“,a četiri kilometra južno od Ćuprije, 50 deminera rusko-srpskog odreda danas su počeli razminiranje lokacije površine 775.200 kvadratnih metara. Ovo je, inače, prva lokacija u opštini Ćuprija koju će demineri čistiti od neeksplodiranih ubojnih sredstava, zaostalih, pre svega, od 19. oktobra 2006. godine, kada je nešto pre četiri sata ujutru počela četvoročasovna serija eksplozija u vojnom magacinu na Karađorđevom brdu.
Na brifingu pred početak realizacije Projekta za razminiranje „Ćuprija – 1“, kako glasi formalni naziv ovog zadatka, rukovodilac projekta Bogdan Pilipčuk, između ostalog, rekao je kako je predmetna lokacija podeljena na 36 radnih površina, koje će od neeksplodiranih ubojnih sredstava do 20. decembra čistiti demineri podeljeni u četiri grupe za ručno i grupu za mehaničko razminiranje. Pilipčuk je istakao kako će se od ovih 50 deminera tražiti izuzetna preciznost, „veća nego što je propisana međunarodnim standardima“, dodavši i da je jedan od njegovih glavnih zadataka bezbednost svih učesnika u ovom projektu.
O značaju zadatka za možda najbolje svedoči struktura zemljišta koje će biti predmet deminera. Naime, 40 procenata ove lokacije zauzima poljoprivredno zemljiše; 30 odsto su vinogradi; 10 procenata je obraslo šumom, a tek na 20 odsto lokacije, kako se Pilipčuk izrazio, nema ničeg. Iako su pripadnici Vojske Srbije posle eksplozija u „Paraćinskim utrinama“ sakupili i uništili oko 86 hiljada eksplozivnih ubojnih sredstava, Bogdan Pilipčuk je istakao kako je to ipak bilo površinsko deminiranje, a da je prema Projektu za razminiranje „Ćuprija – 1“ predviđeno da pripadnici rusko-srpskog odreda očiste teren do dubine od 50 centimetara, ali i da će, budu li detektori nešto pokazali, „predmet interesovanja“ deminera ići i do dubine od šest metara.
Pilipčuk je iskoristio činjenicu što je početku realizacije projekta prisustvovao i Ninoslav Erić, predsednik Opštine Ćuprija, i zahvalio mu na servisiranju puta za medicinsku evakuaciju. Ovih dana JKP „Ravno 2014“ sanira i branu na Vezirovcu radeći na još jednom prilazu lokaciji, a kako je nastavak radova na razminiranju Karađorđevog, odnosno Vezirovog brda od nesumnjive važnosti za žitelje opštine Ćuprija, predsednik Erić je u razgovoru sa predstavnicima Državne agencije Ruske Federacije „Emerkom dimajning“, ali i sa Dragišom Nikolićem iz Centra za razminiranje Republike Srbije, na sto već stavio sugestije u vezi sa nastavkom deminiranja lokacija u opštini Ćuprija. Kako je Erić precizirao, sledeća lokacija koju bi rusko-srpski odred trebalo da proveri i očisti je ona oko jezera Vezirovac, jer „veliki broj ljudi svakodnevno bude na tom potesu, tu boravi ili samo prolazi“.
Dogovor postignut krajem marta
Podsetimo, na poziv Jurija Bražnjikova, direktora ruske državne agencije „Emerkom“, u Moskvi je od 27. do 29. marta ove godine boravio Jovica Simonović, vršilac dužnosti direktora Centra za razminiranje. Tom prilikom Simonović se sastao sa rukovodstvom agencija „Emerkom“ i „Emerkom dimajning“ radi dogovora u vezi sa organizovanjem razminiranja u 2017. godini na lokaciji u opštini Ćuprija, kako je objavljeno na sajtu Centra za razminiranje Republike Srbije.
Osim ruske agencije „Emerkom dimajning“, u projektu će učestvovati i demineri iz srpske firme ALFA razminiranje, dok će do 20. decembra, do roka predviđenog za završetak projekta, na lokaciji „Ćuprija – 1“ u upotrebi biti i dva DOK-ING vozila za razminiravanje na daljinsko upravljanje iz serije MV. Treba reći da je investitor i ovog projekta Ruska Federacija, a da će kontrolu, odnosno nadzor nad projektom vršiti Centar za razminiranje Republike Srbije.
