ĆUPRIJA-Svečanom akademijom u porti manastira Ravanica i polaganjem kamena temeljca za spomenik svetom ceru Lazaru, Ćuprija obeležava 630 godina od Kosovskog boja i tragedije srpske srednjevekovne države. U manastriskoj crkvi služena je Liturgija i pomen Kosovskim junacima.
– Knez Lazar, koji je nekog juna 1389 godine poslednji put gledao zidove svoje zadužbine, moraće da sačeka još nekoliko godina da bi u njoj našao mir. I to ne večiti mir, jer će voljom istorije njegove mošti tri veka kasnije krenuti na novo hodočašće. Ali gde god se nalazile, u Ravanici, Sent Andreji, Vrdniku… mošti velikog kneza su srpskom narodu oduvek bile svetionik koji ih je vodio ka opstanku, očuvanju vere i nacionalnog identiteta I danas, 630 godina kasnije, kada su nam oči opet uprte ka Kosovu, mošti časnog Kneza su tu da nam pokažu pravi put. Da nas kao i naše prethodnike pouče, trgnu iz malodušnosti, vrate izvornim vrednostima, rekao je predsednik opštine Ninoslav Erić na Svečanoj akademiji.
-Knez Lazar je na Kosovu branio i opstanak naroda i opstanak države . Isto to su 1999. radili junaci sa Košara i Paštrika. I danas branimo državu na istom mestu. Ovaj put to činimo diplomatijom – mučnim pregovaranjem sa onima koji bi da trguju tuđim – i stalnom brigom i zaštitom Srba na Kosovu. Opstanak naroda, pre svega onaj biloški, moramo da izborima boljim uslovima za život, boljim obrazovanjem, rađanjem novih Srba. Da potomci kneza Lazara i naši potomci ne traže bolje mesto pod suncem od ovog što se zove Srbija, istakao je Erić.
Vladika Braničevski ignjatije se nadahnuto obratio okukpljenima u porti manastira Ravanica.
-Grčki diplomata, pasionirani proučavač himni, mi je rekao da je naša himna najlepša, odgovorio sam da se i meni sviđa jer izražava srpski narod i njegov etos. Slavimo veliki događaj Boj na Kosovu. Mnogi bi se začudili, kakav smo narod koji obeležava slavi poraz. Kosovska bitka bila je za nas velika tragedija sa istorijske tačke. U SPC slavimo to iz perspektive Carstva božijeg iz onoga što će tek doći i što će imati poslednju reč nad istorijom. Istorija ima sudiju poslednjega koji će nama otkriti šta je to bilo dobro, a šta ne. Biće mnogo iznenađenja, jer naša istorijska merila nisu pouzdana zato što su promenljiva. Zato slavimo mučenike koji su iz te poslednje perspektive u stvari pobednici. Ako će biti vaskrsenje mrtvih i poslednjega suda, tada su svi ovi ljudi pobednici i svi koji su pošli njihovim stopama. Otuda slavimo raspeće Hristovo i raspeće naše svima koji sledujemo Hrista, rekao je vladika Braničevski Ignjatije.
Posle toga, vladika Ignjatije i predsednik opštine Erić obavili su polaganje kamena temeljca za spomenik svetom caru Lazaru na ulazu u Ćupriju iz pravca autoputa, koji će biti visok 30 metera i koštaće 41 milion dinara. Pokazivaće rukom u pravcu Ravanice.
– Drago mi je da baš danas, kada obeležavamo 630 godina od Kosovske bitke, polažemo kamen temeljac za postament na kome će se nalaziti spomenik Svetom caru Lazaru. Postament znači temelj ili osnova, a ja verujem da ovo polaganje kamena temeljca i na simboličan način pokazuje kako Ćuprija danas gradi dobre temelje na svim nivoima: u privredi, u obrazovanju, u zdravstvu, komunalnoj infrastrukturi, poručio je Erić.
Pre nekoliko godina začeta je ideja izgradnje spomenika. O tome je još 2016. godine rukovodstvo opštine pričalo sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji od tada pruža nemerljivu podršku za ovaj naum. Prvo je temeljno rekonstruisan put do Senja, a zatim su počele pripreme za izgradnju spomenika.
– Želeli smo da car Lazar, kao reper duhovnog i svetovnog identiteta srpskog naroda, dobije relevantan spomenik. A onaj ko je poput Svetog kneza Lazara svesno dao svoj život da bi narodna i državna sloboda bila očuvana, zaslužuje i mnogo više od spomenika kakav mu mi gradimo na ovom mestu. Spomenik podižemo i zbog podsećanja na evropski identitet koji su car Lazar i srpska vojska štitili pre tačno 630 godina. Podvlačim da je francuski kralj Karlo Šesti posle Boja na Kosovu naredio da u svim crkvama u Francuskoj zvone zvona u čast pobede hrišćanske vojske nad Turcima i da je tim povodom lično otišao u Notr Dam na moleban. Slično je bilo i na Mletačkom dvoru, u Firenci, a danas je situacija takva da mnogi naši zapadni prijatelji ne vide ono što se dešava na Kosovu i Metohiji srpskom narodu i srpskim svetinjama. Dakle, slobodno možemo da kažemo da Kosovski boj, u nešto drugačijem obliku, traje i dan-danas, podsetio je Erić.
– Ipak, mi, Lazarevi potomci, pružamo ruku i Istoku i Zapadu, gradimo prijateljstva sa svima. Uvaženi prijatelji Ćuprije nalaze se i u današnjem Parizu i u današnjem Istambulu. Ćuprija i ne može drugačije nego da gradi mostove. To je odraz duha imena ovog našeg lepog grada, ali moram ujedno da kažem da niko nema pravo da nam oduzme nasušnu potrebu da se sećamo rekao je Erić.
-Na ovom spomeniku, ruka kneza Lazara pokazivaće ka manastiru Ravanica. Ruka jednog od najumnijih ljudi koji su pripadali srpskom narodu, pokazuje ka svojoj zadužbini i ka mestu gde je našao svoj večni mir. Neka ta ruka bude i vodič svim ljudima koji u dobroj volji budu dolazili u Ravanicu. I neka nas Ćupričane ta ruka uvek podseća da moramo stalno da napredujemo, da gradimo i našu Ćupriju i našu Srbiju, jer će samo tako velike srpske žrtve priložene u ime slobode i pravde imati smisla. Među njima i žrtva Svetog cara Lazara, zaključio je Erić.
