Reprezentacija Jugoslavije na Olimpijadi u Los Anđelesu 1984 osvojila je bronzanu medalju. Član te reprezentacije bio je Jovica Nikolić
-Stanujem u blizini stadiona, pikali smo fudbal i učili. Sve sportove sam igrao, fudbal sam počeo da treniram kasno, sa 15 godina. Bežao sam od kuće na trening. Sa 18 godina priključen sam prvom timu Jagodine, proveo sam šest meseci u FK Radnički. Povratkom iz vojske stasao sam, sazreo, i pružao bolje partije. Hteo sam da probam viši rang, prošao sam probu u Crvenoj zvezdi. Tek u 9. Kolu stekao sam pravo da igram i tada igramo sa Rijekom na Marakani , igrao sam od početka. Prva utakmica i pobeda, dao sam dva gola, igrač utakmice i igrač kola. Tako sam se ustalio u ekipi. Proleće 1984 osvojili smo titulu, dao sam gol Olimpiji, bio sam premoren, igrao sam svaku utakmicu. Na odmoru u Leptokariji pratio sam Evropsko prvenstvo u Francuskoj, reprezentacija je doživela krah. Na Olimpijadu smo otišli rasterećeni, imao sam 24 godine i bio među najstarijima, pozvani su mladi igrači. Osvojili smo bronzu, a mogli smo do zlata.
Kvalifikacije smo igrali na istočnoj obali, bili smo u grupi sa Kanadom, Kamerunom i Irakom. Lepo su nas primili u hotelu, kasnije u Los Anđelesu smeštaj je bio manje udoban. Pobedili smo prvu i drugu utakmicu Kamerun i Kanadu, bio sam igrač utakmice. Dao sam po gol u tri utakmice i protiv Iraka. Bili smo jedinstveni, dugari, atmosfera je bila dobra. Odlazak u Zvezdu nije bio opterećen transferom, već sam to merio popularnošću. Ugovor je bio simboličan. Stanovao sam u hotelu, dobio sam stan iako nisam imao u ugovoru taj deo. Godišnja plata po 20, 30, 40 hiljada maraka. Samo je odlazak u inostranstvo garantovao bolji transfer. U 29 godina odlazim u Portugal kod Zorana Filipovića, upali smo u prvu ligu, igrao sam šest godina. Bio sam najbolji igrač u Portugalu, najbolje ocenjen igrač. Jagodina je sportski grad, od Beograda do Niša nema grada sa takvim uspesima, govori Nikolić.