Ovo je intervju sa najneobičnijim kandidatom za predsednika koji je Srbija imala u novijoj istoriji, što bi rekao aktuelni premijer. Dakle, Luka Maksimović alijas Ljubiša Preletačević Beli.
Što si danas bez vunenih čarapa jeste 26 stepeni, ali gde ti je politička doslednost?
– Majka mi oprala oba para, suše se!
Ko će ti prati i plesti čarape ako postaneš predsednik?
– Pa, prva dama, naravno.
Zna da štrika?
– Kako da ne. Imam jedan džemper koji mi je isplela, a čarape sam dobio od naroda. Prvi par mi je dala jedna gospođa, a drugi mi je doneo jedan momak.
Jesi li to uvrstio u imovinsku kartu i prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije.
– Kako da ne. Prijavio sam i golf „dvojku“ i vajat u selu Ivanča. To je sve što imam.
Šta ćeš sutra ako zaista budeš izabran i moraš da se svakodnevno pojavljuješ u odelima i staviš kravatu?
– Pa već sam obukao odelo, zar ne?
Mislio sam na ona smrtno ozbiljna u kojima se političari najčešće pojavljuju?
– A ne, samo belo. Ne postoji, valjda procedura da moraju da se nose ta plava i crna, ukopna odela?
Da li si ti najveći dokaz da najgori prolaze u srpskoj politici?
– Zavisno u kom smislu, najgori ali neka bude najnekompetentniji, da tako kažemo. Godinu dana sam u politici a kao da nisam i, vidiš, postoji mogućnost da postanem predsednik. To je nešto slično kao i kod Tomislava, samo što je on 30 godina u politici.
I jedva je postao predsednik?
– Nije jedva, ali verujem da bih bio bolji predsednik od njega. Definitivno smo došli do dna čim narod želi da jedan fiktivan lik postane predsednik.
Jesi li ti antiestablišment i znaš li, uopšte, šta je establišment?
– Srpski politički establišment? Ako je establišment ovo što sad imamo, napravio bih neviđenu čistku. Uveo bih totalno nove ljude i izbacio iz politike sve ove koji se njom bave 30 godina.
Dakle, totalna lustracija?
– Otkaz, bato, otkaz!
Ne može u politici da se dobije otkaz može samo da se padne s vlasti ili ode u zatvor?
– Ne, ne nikakav zatvor, samo prtina. I tutanj iz naših života, dosta ste nas jahali!
Gledaš li televiziju, postaješ ozbiljna tema?
– Jok. Ne interesuje me!
Hoćeš li sebe gledati, vidiš kako Vučić…?
– Ma ne mogu ni sebe više da gledam, a kamoli njega.
Je l‘ vidiš ti šta sve televizija radi narodu?
– Video sam i znam i zato ne dozvoljavam da ta šarena laža to isto uradi meni. Ne dam se, koliko god me vi novinari spopadali!
Gde ćeš bežati od novinara, evo već danas ne možeš mirno da sediš u svojoj rođenoj kafani?
– U Ivanču. To je selo moga oca. Tu će bežati Luka a Ljubiša Beli će u Amerić, ali, u svakom slučaju, pobeći ćemo negde pod Kosmaj.
A ona tvoja priča od pre neku noć na RTS-u kako su te našli ostavljenog u kolevci… Ja skoro pa poverovao?
– Ne mene, Belog je ostavila majka. Luka je rođen ovde i ima i oca i majku koje je otkako je ušao u politiku o jadu zabavio. Znaš, juče mi priča drugar kako mu je baka rekla: „Vidi ga, sine, pa on je jadan, siroče!“ Dakle, imalo je to efekta među penzionerima i sličnom glasačkom telu.
Mislim da je pitanje dana kada će se neko javiti kako te je lično uzeo sa tom kolevkom i odgajio?
– Neće, ne sme. Ljubiša jeste ostavljen i napušten, ali će povesti ovaj narod napred. Samo jako!
