PIŠE PETAR MILETIĆ
Srpska lista nema nijedan rezultat kojim bi mogla da se pohvali u tri godine koliko učestvuje u radu Skupštine i Vlade Kosova. Ovu konstataciju u zadnje vreme sve češće izgovaraju i sami članovi ove liste doduše optužujući jedni druge za aktivnosti u ličnom, a ne u narodnom,interesu.
Jedini rezultat kojim su se, makar na početku mandata, hvalili bilo je čuveno srpsko „jedinstvo“. Mi, koji smo upoznati sa srpskom, kosovskom političkom scenom znali smo od samog početka da tu jedinstva nema i da je to skrpljena lista raznih i različitih ljudi organizovanih od strane Kancelarije za Kosovo i Metohiju koju je tada vodio Aleksandar Vulin, a kasnije nasledio Marko Đurić.
Da sa „jedinstvom“ nešto nije u redu prvi put se dalo videti kada je sa mesta predsednika Srpske liste, na zahtev Đurića, smenjen, sada već kontroverzni, Aleksandar Jablanović i na njegovo mesto imenovan (tada se mislilo) neutralni Slavko Simić.
„Jedinstvo“ je drugi put bilo na ozbiljnom iskušenju kada je grupacija bliska Vulinu smenila ministra za lokalnu samoupravu i administraciju Ljubomira Marića (blizak Đuriću) i postavili Mirjanu Jevtić (bliska Jablanoviću, odnosno Vulinu). Tada je morao da interveniše predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i u ime „jedinstva“ pozove Jevtićku da podnese ostavku, što je ona i učinila, ali premijer Isa Mustafa tu ostavku nije prihvatio što formalno znači da je ona i dalje ministarka.
Treći ozbiljan udarac „jedinstvu“ naneo je ponovo Jablanović koji se vratio na čelo Srpske liste jednostavnim odlaskom u Centralnu izbornu komisiju u Prištini i proglasio se, uz odobrenje CIK, novim-starim predsednikom. To je izazvalo burnu reakciju članova Srpske liste vernih Đuriću koji su se nakon šest meseci bojkota Vlade i Skupštine Kosova vratili u institucije. Prvi potezi su, naravno, bili kadrovske promene koje je bar za sada Jablanović osujetio.
Suština kompletnog delovanja Srpske liste je bavljenje njom samom. Dakle, ceo mandat Srpske liste je protekao u postavljanju i smenjivanju „kadrova“, a da pitanja od najvećeg značaja za Srbe na Kosovu nisu pokrenuta, a kamoli rešena. Zajednica srpskih opština, naselje Sunčana dolina, pitanja povratka, radnih mesta, imovinskih problema građana, pristupa institucijama, jezika, zaštite kulturne i verske baštine, implementacija briselskih dogovora nisu ni u razmatranju Srpske liste, ali zato je kadriranje uvek u njihovom fokusu.
Čak ni prilikom kadriranja se ne snalaze. Na primer, Jablanovića je Kancelarija za KiM predložila za predsednika Srpske liste i ministra za zajednice i povratak, a onda nije dobar ni za jednu funkciju. Slobodan Petrović je za Kancelariju za KiM godinama bio izdajnik i Tačijev Srbin, a onda je za tu istu kancelariju dobar za potpredsednika Skupštine Kosova, Mirjana Jevtić je dobra za zamenicu ministra za rad i socijalno staranje, ali kad je imenovana za ministarku ispljuvana je na najprizemniji mogući način.
Formalno problem predsednikovanja Srpskom listom, ako se bude pitala Centralna izborna komisija, biće rešeno u korist Jablanovića jer je on predlagač liste, a obzirom da je lista registrovana kao građanska inicijativa ona nema svoje infrastrukturu kao što imaju političke partije, tako da ga je nemoguće smeniti na nekom organu. Borba se vodi oko sredstava koja lista kao parlamentarna skupina dobija iz budžeta Kosova, koja nisu mala, i biće neophdna za predstojeće izbore.
Problem Srpske liste je neorganizovanost, neznanje, loša kadrovska selekcija, snishodljivost,međusobna netrpeljivost, nedostatak politike, ideje, programa, političkog i svakog drugog autoriteta, solidarnosti. U takvim okolnistima možemo očekivati samo ovo što imamo – međusobno optuživanje kako „ovi drugi“ ne rade za narod već za sebe i svoje interese i pozivanje na velike fraze kao što su jedinstvo, vekovna ognjišta, ostanak i opstanak i slične.
Ovaj trend će se nastaviti jer se približavaju lokalni, a možda i parlamentarni izbori a iz Srpske liste će nas uveravati kako su i iz ove krize izašli jači i naravno – „jedinstveniji“.
