Шетам скоро свакодневно улицама нашег града и посматрам називе различитих пословних објеката у њему.  Свега ту има. Од занатских и  трговачких радњи, кладионица, мењачница, адвокатских канцеларија, продавница, како се то на модерном англо-српском језику каже, секенд хенд робе. Свега, осим њихових назива исписаних на ћирилици, која је у нашим законима дефинисана као писмо у службеној употреби. Ако и ви, као ја, прошетате од зграде Основног суда до НИС-ове пумпе преко пута станице саобраћајне полиције, на прсте једне руке ћете избројати фирме на овом писму.

Прво угледам Геодетски биро Дарко, затим Златару Катанић, Печаторесца Живковић, па онда Ћевабџиницу Кармен и на крају Ратка содаџију, најстарију приватну радњу у нашем граду. Ето, толико је остало српске ћирилице у нашог главној улици. Од заборава је спашавају још једино називи образовних установа и адвокатских канцеларија и градских установа попут Завичајног музеја, Народне библиотеке и канцеларије Месне заједнице Вашариште. Али зато имамо гомилу радњи са енглеским називима попут пекаре Family, фризерског салона Flash, продавнице Fast food fish, бутика King fashion и Trendy kids, kafićа Beer house i Time caffe. Не оскудевамо ни на италијанским називима: San Grego, Adagio, Vogeli, Bonatti. Како то проеврпоски звучи, зар не?

Посебно се нашалим када уђем у неку од апотека у нашем граду на чијем улази стоји натпис apoтeka, и упитам да ли сам ушао у апотеку или аротеку, или када у самоуслузи потражим флашу минералне воде Нева, а продавац ми каже да такву нема. Ја му на то покажем ону на којој управо пише Heвa.

Да се подсетиме да је ћирилично писмо настало у првој половини  10. Века и пролазило је кроз различите периоде у свом трајању. Захваљујући Српској православној цркви успело је да се одржи током петовековног робовања Србије под Турцима. Потом је било на удару Аустроугарске, која је забрањивала коришћење ћирилице у Војводини, Војној крајини, Далмацији и Босни и Херцеговини. Ништа боље није прошла ни у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и потоње Краљевине Југославије, када је покренут пројекат стварања наднационалног српско–хрватског језика. У крајеве са већинским српским становништвом се уводи дуализам ћириличног и латиничног писма. Усташка тзв. Независна држава Хрватска је такође законом забранила ћирилицу у току свог четворогодишњег трајања. Задатак гашења ћирилице код Срба су касније преузели и успешно наставили српски комунисти после Другог светског рата. Интересантно је да то нису учинили њихови идеолошки идоли у СССР-у, као ни њихови истомишљеници у Бугарској и Македонији. У свим овим земљама и дан данас царује ћирилица, док је у Србији готово потпуно протерана. Одолева још једино на надгробним споменицима и читуљама.

Ћирилицом се као писмом у одређеним варијантама данас служи око пола милијарди људи у државама Европе и Азије. То су поред Србије још Русија, Украјина, Бугарска, Белорусија, Република Српска, Црна Гора, Македонија, Казахстан, Абхазија, Киргизија, Молдавија, Таџикистан и Јужна Осетија. Међутим, само је у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори примењен принцип два писма за један језик: ћирилица и латиница. Изгледа да су српски комунисти били највреднији у гушењу традиције, суштине и идентитета свога народа. Њихови наследници, садашњи мондијалисти и глобалисти, успешно настављају тај посао. Ћирилица је готово потпуно протерана у Србији. Одолева још на надгробним споменицима и читуљама. У нашем граду је чува већ више од пола века наш недељник „Нови пут“ као и новопокренути  месечник „Моравска вести“на чему им велико хвала!