Svetski dan slobode medija 3. maj jagodinski medijski radnici obeležavaju bez posla i poniženi, sem nekolicine režimskih ,,megafona” i penzionera koji sami sebi dodeljuju ,,priznanja” za životna (ne)dela. Inicijativni odbor za osnivanje Centra za zaštitu novinara Srbije u Jagodini zahteva od najviših državnih i lokalnih organa konačno rešavanje ubistva novinara, kao i rasvetljivanje slučajeva fizičkih napada i verbalnih pretnji, paljenje kuće, kioska, tv predajnika…..sve to u proteklih 20 godina dogodilo se medijskim radnicima i medijima u Jagodini. ,,Megafoni” to neće pomenuti u današnjem obraćanju, pa je red da neko podseti.
Kompletan medijski budžet treću godinu zaredom u Jagodini dobija isključivo jedna medijska kuća, koja, iako je privatna, ne plaća zakup zgrade oko 500 kvadrata u vlasništvu grada. Isti medij nije vratio u budžet 3,2 miliona dinara koliko su revizori konstatovali da nije potrošeno prema projektu. Grad je smanjio medijski budžet 10 puta u odnosu na 2015. godinu. Tragikomična privatizacija medija ostavila je 60 medijskih radnika bukvalno na ulici. O obećanjima lokalnih vlasti datim medijskim radnicima pre privatizacije ne treba trošiti reči.
Segregacija medija na podobne i one druge je sasvim uobičajena. Zato Jagodinci sada nemaju medije da ih informišu o najbanalnijim događanjima od uništavanja komaraca i krpelja, nestanka struje i vode do ne daj bože poskupljenja komunalija, većeg poreza. Zašto u Jagodini ne postoji kritička javnost, zato što nema medija koji bi doprineli njenom stvaranju sa istinitim i objektivnim informacijama. Da li će vlast svoj rad učini javnim i dostupnim svim novinarima i medijima, bez diskriminacije? To je pitanje i za medije, jer pitanje slobode zavisi od spremnosti za borbu i njeno osvajanje.
Inicijativni odbor za osnivanje Centra za zaštitu novinara Srbije u Jagodini
