ĆUPRIJA- Komemorativnom akademijom Ćupričani su večeras obeležili 20 godina od Nato bombardovanja tog grada.NATO avijacija prvi put izvela bombardovanje u 00.40 sati 8. aprila, kada je sa 11 projektila razorena Kasarna, ali i okolni stambeni i društveni objekti u centru grada.
– Ćuprija će svoje sećanje obeležiti na mestu gde je pao jedan od promašenih projektila. Umesto hotela Kasina, stavićemo spomen obeležeje koje će obeležiti ovaj vek. Ovo spomen obeležje opominjaće nas da nikada ne smemo da zaboravimo, a da oprostimo, prosto, ne možemo. Nadam se da nam se ovakav čin agresije nikada neće ponoviti, rekao je predsednik opštine Ćuprija Ninoslav Erić na komemorativnoj akademiji.
On je podsetio da Srbija obeležava 20 godina od Nato agresije, da se Srbija priseća događaja koji nisu smeli da se dogode a ipak su se desili. Poslednje godine 20. veka Nato je prekršio međunarodno pavo, pogazio humanitkarno aprvo i zaboravio Ženevski konvenciju. Sve to da bi bombarodovao jednu zemlju koja nije mogla da prihvati ulitmatum. Sto puta jači Nato prosipao je bombe 78 dana po Srbiji, bez logike i smisla, po fabrikama, mostovima i civilnim objektima, nekada i bolnicama.
– U grupi nesretnih ciljeva našla se Ćuprija, dva puta 8. aprila i 29. maja. Zašto je njihov grad bombardovan to Ćupričani nisu shvatili. Oni koji su to planirali su isuviše dobro znali da je ćuprijska Kasarna ispražnjena, da u njoj nema ljudi, ni tehnike. Te dve noći bile su strašnije od drugih. U vreme kada se Nato hvalio da može da pogodi prozor na kući, bombe su padale nekoliko stotina metara daleko od Kasarne, slučajno ili namerno. Desetine uništenih kuća, teško oštećene tri gradske škole, devastirani privredni i društveni objekti u samom cetru grada. Igrom sudbine i u kućama koje su potpuno zbrisane nije bilo žrtava. Ćuprija je imala sreće, ali nisu je imali Aleksinac, Surdulica, Niš, Varvarin i niz drugih mesta. Oni su bili, kako je cinično objašnjeno, kolateralna šteta. Dve decenije kasnije u Briselu odbijaju da kažu da je bombardovanje 1999. godine bila agresija na suverenu zemlju, ipak danas je sve više onih, čak među učesnicima, koji priznaju da je bombardovanje bila greška. Možda ćemo čekati još decenija da neko prizna da je bombardovanje bila greška i još toliko da se neko iz Nato izvini. Onih 2.500 nastradali, koji su za nih još uvek kolateralna šteta, bar to zaslužuju, istakao je Erić.
Prisutnima se obratio pukovik u peniziji Dragoljub Tubić komandant 152. mešovite artiljerijsle brigade, dok su na akademiji učestovali hor Margi i ćuprijski pesnici.
NATO avijacija prvi put izvela bombardovanje u 00.40 sati 8. aprila, kada je sa 11 projektila razorena Kasarna, ali i okolni stambeni i društveni objekti u centru grada. Posledice NATO agresije vidljive su i danas. Centar Ćuprije avijacija NATO je bombardovala i 29.maja, opet noću, sa deset projektila. Ukupno je ova opština, za 78 dana agresije, bombardovana 12 puta sa 92 projektila. Uz centar grada, bombardovano je Poljoprivredno dobro “Dobričevo” šest puta, most na autoputu Beograd – Niš preko Velike Morave kod sela Mijatovca dva puta, kao i Vezirovo brdo i Spomen područje Ivankovac.
Potpuno je srušeno 30 individualnih kuća i 70 stanova u Bulevaru vojske, Ulici Milana Toplice, Ravaničkoj i Nušićevoj, a uz stambene objekte, uništeni su ili oštećeni objekti “Elektrodistribucije”, Robne kuće “Merkator”, Sportska dvorana “Ada”, Osnovna škola “Đura Jakšić”, vodovodna mreža u glavnoj ulici, a oko 500 ljudi je moralo da potraži nužni smeštaj. Glavna ulica od mosta na Velikoj Moravi do Mikićevog mosta, u dužini od oko dva kilometra, bila je sva u srči, komadima crepa, cigle, maltera… a od silnih detonacija na zgradama su bili izvaljeni prozori i vrata, a na ulicu izbačen nameštaj, kuhinjski aparati, roba iz prodavnica i butika, pomereni zidovi kuća i stanova.
