Pravoslavni hrišćani obeležavaju Vaskrsenje Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću. Vaskrs se proslavlja uz tucanje jajima, svečanu trpezu i stare običaje… Na Vaskrs ustanite rano, i nemojte na spavanje pre ponoći!
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, kojim se obeležava dan kada je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih.
Praznuje se tri dana, svake godine pada na drugi datum, ali uvek u nedelju. Slavi se prve nedelje posle punog meseca nakon prolećne ravnodnevnice. Pravoslavni Vaskrs ne može da se praznuje istog dana ili pre Pashe (jevrejski pokretni praznik).
Prema crkvenom učenju, Isus je razapet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.
Na Vaskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos vaskrsao, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu izraz “neverni Toma”.
