JAGODINA- Figura srpske ratnice iz Prvog svetskog rata Milunke Savić (1890-1973) biće postavljan u Muzeju vođštanih figura u Jagodini u utorak u 11 sati.
Milunka Savić je srpska heroina Velikog rata i najodlikovanija žena u istoriji ratovanja.
Krila je grudi pretvarajući se da je muškarac kako bi se borila za Srbiju, a u narednim godinama iste te grudi okitila je ordenima Legije časti, Karađorđevom zvezdom sa mačevima i postala jedina žena nosilac francuskog odlikovanja Ratni krst sa zlatnom palminom granom.
Ratovi su se nizali jedan za drugim tih godina koje su načele 20. vek, a jedna devojka iz sela Koprivnica kod Raške, zamenila je svoju haljinu uniformom srpskog vojnika, ošišala kosu i trudeći se da prikrije grudi, pod imenom “Milun Savić“, hrabro zakoračila u Balkanske ratove, a nakon njih i u Prvi svetski rat.
Bila je ranjena četiri puta, ali njoj je najteže palo ranjavanje u Drugom balkanskom ratu, kada je otkriven njen pol. Kako je kasnije pričala, rana u predelu grudnog koša bila je najteža noćna mora mladog “Miluna Savića”. “Ali kao za inat, metak udari u grudi,” govorila je srpska heriona godinama nakon tog događaja.
Zato je u Veliki rat ušla kao žena-borac, tražeći pušku od vojvode Putnika lično, iako joj je on savetovao da bude bolničarka i govorio da je šteta da strada tako mlada. „Vojvodo, hoću pušku“, nepokolebljivo je zahtevala stasita devojka koju ništa nije sprečilo da postane deo čuvenog “Gvozdenog puka”, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske “Knjaz Mihailo”.
Za njene bezbrojne podvige kažu da su se graničili sa neverovatnim. Umela je da oseti najpogodniji trenutak za napad, da precizno baci bombu u neprijateljski rov. A pripoveda se i o iznenađenju neprijateljskih vojnika kada bi shvatili da ih je jedna žena sasvim sama zarobila, razoružala i sprovodila do štaba puka. Na Solunskom frontu, u jednom prepadu, zarobila je četrdeset tri, a u drugom šezdeset bugarskih vojnika.
Neustrašiva ratnica koja je na neprijeteljske snage jurišala ne štedeći svoj život najteže je bila ranjena u jesen 1915. godine u Makedoniji kada se sa ranama na glavi povlačila se preko Albanije. Pa iako je izgledala kao avet, iznemogla i gladna, nije dozvoljavala da puk klone duhom. Posle nekoliko meseci oporavka bez razmišljanja se vratila na Solunski front i kao komandir jurišnog voda nastavila sa borbama.
Život posle rata: Od narodne heroine do zarobljenice i čistačice
Po okončanju Velikog rata, Milunka je u Sarajevu sa činom narednika srpske vojske dobila i prvu vojnu službu. Te godine donele su joj ljubav sa bankarskim činovnikom Veljkom Gligorevićem za kojeg se udala. U braku sa njim rodila je jednu devojčicu pored koje je odgajila i tri usvojenice i iškolovala još trideset dvoje dece.
Milunkin suprug Veljko je dobio posao u Beogradu, ubrzo zapostavio porodicu i rano umro. Milunka se zaposlila kao spremačica u Ministarstvu inostranih dela, a kasnije kao čistačica u Hipotekarnoj banci gde je provela najveći deo svog radnog veka.
Tokom Drugog svetskog rata organizovala je ambulantu koja je pružala medicinsku pomoć i partizanima i četnicima. Zbog toga je policija pretukla u prisustvu njene dece i odvela u logor na Banjici, gde je trebalo da bude streljana. Kada je nakon deset meseci saznao ko je Milunka, komandant logora, nemački general, oslobodio je uz vojne počasti.
Umrla je u okotobru 1973. godine i do 2013. godine bila je sahranjena u porodičnom grobu na Novom groblju. Nakon 40 godina, njeni posmrtni ostaci preneti su u Aleju velikana gde im je oduvek i bilo mesto.
