Svedoci smo učestalih i besprizornih napada na JP EPS od strane , pre svega onih koji bi trebali osećati ličnu odgovornost za probleme koji su se pojavili u funkcionisanju proizvodnje u termo i rudarskom sektoru u decembru 2021.god.
Napore koje čine zaposleni na površinskim kopovima RB „Kolubara“ i Kostolac i u termoelektranama TENT i Kostolac, kako bi se obezbedila pouzdanost, sigurnost i bezbednost u procesu proizvodnje električne energije, ostali su u senci napada, optuživanja, degradiranja, pa čak i vređanja najodgovornijih ljudi koji vode i upravljaju JP EPS-om, a samim tim i zaposlenih.
Razumljiv je pritisak javnosti, kritike od strane onih koji traže i očekuju pouzdano snabdevanje električnom energijom,ali je neshvatljivo da je kolovođa u tim napadima, kritici i optuživanju ministarka rudarstva i energetike Mihajlović, koja izgleda misli da je izuzeta od odgovornosti kada su u pitanju problemi nastali u proizvodnji, pre svega zbog nedovoljnog kvaliteta uglja koji se isporučivao termoelektranama. Njeni dirigovani napadi na JP EPS nisu u kontekstu popravljanja situacije u smislu stabilnosti energetskog sistema Srbije, već u pravcu ispunjenja njenih ciljeva , datih obećanja i preuzetih obaveza od stranih lobija da JP EPS spusti na kolena i od Srbije napravi energetskog zavisnika. Njen zadatak i uloga kao ministarke je da urušavanjem energetskog sistema osakati JP EPS kako bi ga rasprodala u bescenje.
Osnovni razlog pojave nedovoljno kvalitetnog uglja je, pre svega smišljeno i opstruktivno delovanje i ponašanje Zorane Mihajlović u sprečavanju, odugovlačenju i debelom kašnjenju izdavanja dozvole za upotrebu i početak eksploatacije uglja na polju „E“ u RB „Kolubara“. Bez obzira što je na vreme dobila zahtev za izdavanje dozvole, ona je sa puno mašte iznalazila razloge da se dozvola ne izda. Ovih dana smo mogli i u medijima pročitati njene „argumentovane“ primedbe na boju mastila pečata i hemijske olovke, na ovlašćena lica sa deponovanim potpisom i sličnim glupostima koje su u stvari i primerene osobi kakva je gospođa ministarka. Čini se da niko u Srbiji nije bio srećniji od nje kada je došlo u decembru mesecu do problema u proizvodnim pogonima JP EPS-a.Kao da je jedva dočekala da Srbija ostane u mraku kako bi lečila neke svoje komplekse i zadovoljila svoju sujetu obračunavajući se sa svojim neistomišljenicima.
A morala bi gospođa ministarka da zna da njeni istomišljenici nisu ni zaposleni u EPS-u. Jer, ko bi normalan i pametan mogao biti istomišljenik takve politike koju vodi gospođa Mihajlović u pravcu gašenja termo kapaciteta , zatvaranja površinskih kopova i sprečavanja otvaranja novih i zabrani nastavka izgradnje „Kolubare B“. Takva suluda politika Srbiju može samo da odvede u totalni mrak ili totalnu energetsku zavisnost. Gospođa Mihajlović misli da politiku razvoja energetike i rudarstva u Srbiji treba da vode ona i njoj slični. Ona smatra da je Srbija nedovoljno pametna i da misli da svoju energetsku stabilnost ne treba da gradi na osnovu sopstvenih resursa i sopstvene energija.
Pokušala je da sa izdajnicima i kupljenim bivšim sindikalcima, poput Đorđević Milana – Đokinog srpsku energetiku prepusti raznim lobijima i trgovcima ne mareći za posledice koje bi vodile ka rušenju Srpske privrede i rastu cena struje u odnosu na sadšnju i do nekoliko puta.
Ministarka rudarstva i energetike Zorana MIhajlović, koja nije našla za shodno da u svom mandatu poseti i obiđe najznačajnije srpsko preduzeće , nažalost današnji Ogranak RB „Kolubara“ , da doprinese unapređenju rada rudnika, ukaže na probleme i pomogne u prevazilaženju tih problema. Očigledno da bi gospođi Mihajlović mnogo bolje „ležalo“ neko ministarstvo mode i estetskog ulepšavanja u čemu se očigledno mnogo bolje snalazi.
Zaposleni u JP EPS neće više dozvoliti da ih blati i vređa, ponižava i omalovažava onaj ko bi u stvari trebalo da brine o njima. Ako ministarka Mihajlović nije našla za shodno da ni jedan jedini put istakne i naglasi zasluge, trud i napore koji zaposleni u JP EPS-u, a naročito u rudarskom i termo sektoru, čine da održe sigurnost i pouzdanost postrojenja i danonoćno rade na ispunjenju planova proizvodnje koji se pred njih postavljaju, već samo svojim scenskim nastupima omalovažava njihov rad, muku i trud, dok u isto vreme sebe izuzima iz bilo kakve odgovornosti za određene probleme u JP EPS, onda ona ne može da bude „naša“ ministarka, već onih koji je plaćaju da radi protiv i mimo interesa JP EPS-a i zaposlenih u njemu.
Njena strategija razvoja energetike na osnovu gašenja i zatvaranja postojećeg , bez vizije izgradnje novih kapaciteta ne zaslužuje da uopšte bude u kontekstu mesta i položaja na kojem se nalazi.
Zabrinuti za sudbinu zaposlenih u JP EPS i egzistencije njihovih porodica, Sindikat EPS će u svom daljem delovanju jasno i snažno dati do znanja koji su ciljevi i putevi razvoja u izgradnji energetskog sistema Srbije.
Ka tim ciljevima i na tom putu sigurno nećemo dozvoliti da nas vode takvi kao što je to Zorana Mihajlović.
Predsednik Glavnog odbora
Sindikata radnika EPS-a
Radosav Krsmanović
