JAGODINA- Posle svete Liturgije i posete Jagodini, Njegovo Preosveštenstvo Episkop šumadijski G. Jovan je na poziv protojereja Slaviše Ilića, paroha dragocvečkog i uz učešće vernog naroda sela Šuljkovca i okoline, osveštao je zemljište, postavio krst za novi Manastir Svetog Pajsija Svetogorca u Šuljkovcu kod Jagodine.
“Osvećenje zemljišta i pobijanje krsta na kome će, ako Bog da, uskoro početi da se gradi crkva, hram posvećen Svetom Pajsiju Svetogorcu”, ovim rečima je preosvećeni vladika šumadijski, gospodin Jovan, započeo svoju besedu i nastavio:
“Mi smo se danas pomolili Bogu da Bog blagoslovi ovo mesto i da blagoslovi vas koji se budete trudili, koji budete pomagali da ovde zasija hram Božji. Od danas, ovo mesto ovde, postalo je parče neba na zemlji, jer to u stvari, hram i predstavlja, parče neba na zemlji. Zašto ovo govorim, braćo i sestre? Kada budete ovde dolazili, kada budete sebe ugrađivali u ovaj hram Božji, onako kako kaže apostol Pavle “Ugrađujte se u hram Božji kao živo kamenje” vi ćete se upravo uvek setiti da je ovo parče zemlje zapravo parče neba na zemlji. Niko ne zna promisao Božju, sigurno niko od meštana, niti ja, niti bilo ko drugi, nije mogao zamisliti da će ovde biti manastir, ali eto, Bog je to blagoslovio i poslao oca Slavišu da on bude taj pokretač jer je njegova želja bila da se ovde sagradi manastir. Ovom prilikom ću bam otkriti i tajnu, ako Bog da, otac Slaviša će ovde biti i prvi monah. Njegovim delom i delom svih vas koji pomažete, za kratko vreme, iznikao je i konak manastira. Zato čovek treba da osluškuje glas Božji koji nas uvek zove i priziva na dobro delo. I dok budemo slušali glas Božji onda ćemo manje slušati sebe i zadovoljavati se sobom, onda ćemo zaista ići putem Božjim. Braćo i sestre, danas se mnogo gradi, soliteri, fabrike, neboderi, to je dobro, ali svemu tome dođe kraj, a hramu, crkvi, nema kraja. Istorija crkve nas uči da je bivalo i jeste, da su mnogi hramovi srušeni.Samo na Kosovu i Metohiji znamo da je bilo preko hiljadu i petsto oltara, a danas toga više nema. Razlika između srušene fabrike i srušenog hrama Božjeg je ogromna. Srušena fabrika biva zaboravljena, a hram iako je srušen, vekovima ostaje u svesti naroda kao Sveto mesto, osvećeno Svetom Liturgijom, molitvom. O tome nam najbolje svedoči naš srpski narod kada kaže,”E, tamo je bila crkva”, iako nema ničega, ali narod ide i posle mnogo vekova pali sveće jer zna da je to bila Svetinja. Braćo moja i sestre, retko koja generacija se ima pohvaliti da je učestvovala u izgradnji crkava i hramova, Bogu hvala, sada ima. Zamislite samo da u Šumadijskoj eparhiji od posle rata do 1981.godine, nijedan hram nije sagrađen, jer nisu dozvolili komunisti. Verujem da je to vreme prošlo, ali srećom, ostao je bogobojažljivi narod, ostalo je onog zadužbinarskog, Nemanjićkog duha koji želi da se uvrsti u divnu, svetu lozu Nemanjića, Lazarevića i drugih koji su hramove zidali. Eto, i nama i vama, Bog je dao blagoslov da budemo ta generacija koja će ovde zajedno graditi hram. Molim vas da pomognete, ko ne može materijalno, može drugom pomoći, a to je molitva za one koji grade, da se pomolite da se ovaj hram završi i da se, kao u narodnoj pesmi, ovde propeva Liturgija kako ovoga, tako i onoga sveta, da ovo mesto bude rasadnik monaštva,verujem i u Boga i u vas i u oca Slavišu. To je ono što nam treba, ne samo crkva kao građevina, već živa crkva, Telo Hristovo, a to smo mi. Zato Apostol Pavle i kaže ono što sam pomenuo na samom početku, ugrađujte se u hramove kao živo kamenje.
Neka je srećno, Bogom blagosloveno i neka je srećan praznik Sretenja Gospodnjeg, jer ima i tu simbolike – danas smo se ovde sreli da prizovemo Boga, da se sretnemo sa Bogom i da zamolimo da nam bude u pomoći da se ovaj hram završi. Bog vas blagoslovio i svakim dobrom darovao!”
Protojerej Slaviša Ilić se u svoje i ime meštana zahvalio Vladiki poklonivši mu duborez Svetog Pajsija Svetogorca.
