DESPOTOVAC-Kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje životne sredine i racionalizovala eksploatacija prirodnih resursa poslednjih decenija nasuprot modelu linearne ekonomije razvija se model cirkularne ili kružne ekonomije.
Sa idejom da sagleda uslove, potrebe i moguće prepreke u razvoju i primeni ovih novih modela poslovanja i ohrabri lokalne zajednice, javno-komunalna preduzeća, preduzetnike i preduzetnice, mala i srednja preduzeća, udruženja i druge zainteresovane aktere da započnu transformaciju ka cirkularnoj ekonomiji, udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada, u sklopu projekta Zeleni inkubator, uradilo je istraživanje u 40 opština i gradova u Republici Srbiji.
Despotovac je jedna od lokalnih samouprava koja je bila uključena u analizu, a rezultati i preporuke za socioekonomskim razvoj zajednice zasnovanim na principima cirkularne ekonomije objedinjeni su u publikaciji “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Despotovcu.”
Na teritoriji opštine Despotovac u prvoj polovini 2021. godine bila su registrovana 154 aktivna privredna društva i 633 preduzetnika i preduzetnice. Republički zavod za statistiku u 2019. godini najviše zaposlenih osoba zabeležio je u sektoru rudarstva (26%), u oblasti trgovine i popravke motornih vozila (11,5%) i prerađivačkoj industriji (6,8%). U opštini je registrovano i 3.107 poljoprivrednih gazdinstava i 470 individualnih poljoprivrednika/ca.
Privrednu aktivnost i razvoj preduzeća koja posluju u ovoj pomoravskoj opštini prate i podržavaju Regionalna privredna komora Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga i Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, obe sa sedištem u Kragujevcu.
Trenutno, kada je u pitanju ponovno korišćenje resursa, na teritoriji Despotovca tri preduzeća poseduju kapacitete za sakupljanje i pripremu metalnog otpada za proces reciklaže i aktivno posluju u ovom sektoru. U Despotovcu je zastupljeno aktivno sakupljanje papirnog, plastičnog, metalnog, drvenog i staklenog otpada od strane privatnih preduzeća koja su licencirana za obavljanje poslova iz oblasti upravljanja otpadom. Postoje i kapaciteti postrojenja za preradu papira koje proizvodi kartonsku ambalažu.
Zaključci istraživanja ukazuju, kao i u drugim gradovima i opštinama u Srbiji, da je i u Despotovcu neophodno unaprediti i razviti sistem redovnog praćenja nastanka i tokova otpada što bi omogućilo profilisanje poslovnih modela cirkularne ekonomije, oslonjenih na upotrebu otpada kako bi se kreiralei poslovne šanse.
Takođe, neophodno je i u budućim dokumentima lokalnih javnih politika predvideti mere i aktivnosti kojima bi se stvorili uslovi za razvoj cirkularne ekonomije, a kako su prethodna strateška dokumenta u Despotovcu istekla, stvara se idealna prilika za ugrađivanje principa cirkularne ekonomije i njenih elemenata u lokalne strateške dokumente i planove prilikom obnove starih i izrade novih strateških dokumenata.
Istraživanje u okviru projekta “Zeleni inkubator” sprovedeno je u saradnji sa lokalnim akterima i stručnjacima u oblastima cirkularne ekonomije i upravljanja otpadom. Svaka studija koja je izrađena sadrži kraći edukativni deo, sa osnovnim informacija o cirkularnoj ekonomiji, zatim analizu strateškog i regulatornog okvira za sprovođenje cirkularne ekonomije od Evropske unije do lokalnog nivoa, i na kraju deo specifičan za konkretnu opštinu ili grad, u kome je dat prikaz socio-ekonomskog i pravno-institucionalnog konteksta, analiza sistema upravljanja industrijskim i komercijalnim otpadom i analiza sistema upravaljanja komunalnim otpadom.
Publikacija “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Šapcu” dostupna je na zvaničnom sajtu Koalicije 27 i na sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” i u njoj lokalna preduzeća, preduzetnici i preduzetnice i ostali zainteresovani mogu pročitati šta je potrebno uraditi ukoliko planiraju da model cirkularne ekonomije implementiraju u svoje poslovanje.
Završna studija koja sublimira rezultate do kojih su istraživački timovi došli tokom skoro trogodišnjeg rada na analizi ukupno 40 gradova i opština, a pre svega mogućnosti i izazova sa kojima se jedinice lokalne samouprave i zainteresovani akteri konkretne zajednice suočavaju kada model cirkularne ekonomije pokušavaju da primene u praksi može se takođe preuzeti na sajtu Koalicije 27 i sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”.
Projekat “Zeleni inkubator” sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije.
