Srpski romanopisac, pripovedač, scenarista, dramaturg, i redovan član Srpske akademije nauka i umetnosti Dragoslav Mihailović preminuo je u nedelju u 93. godini života.
-Mislim da je Srbija najzad izašla iz tog ćorsokaka u koji je ušla zalažući se za Jugoslaviju kao državu. Rekao bih da je kod nas došlo do kapitalne promene a to je da počnemo da vodimo računa o zemlji u kojoj živimo i da ne patimo za Jugoslavijom, jer nas je ona upropastila. Mi smo sami sebe upropastili zato što smo se odlučili za Jugoslaviju, rekao je Dragoslav Mihailović u Ćupriji 2017. godine prilikom obeležavanja 50 godina od svoje prve knjige ,,Frede, laku noć” .
Mihailović će ostati upamćen po specifičnom tipu junaka koje je uveo u srpsku književnost. Zatim, po tome što je rodnu Ćupriju načinio povlašćenim prostorom svoje proze i po smelosti da pokaže da je razgovorni jezik ravnopravan sa književnim, odnosno da su oba jednako pogodna za umetničko izražavanje.
Ćuprija mu je za života psovetila mural na ulazu u grad, posle mosta na Velikoj Moravi, i ulicu u centru grada, odnosno pešačku zonu pored zgrade Gimnazije.
Mihailović je rođen u Ćupriji 17. novembra 1930. godine. Studirao je Filozofskom fakultet u Beogradu na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Fakultet je završio 1957. godine, ali nije uspeo da nađe stalno zaposlenje – kako je tvrdio, zbog prošlosti i sukoba sa Upravom državne bezbednosti. Razlog za to je što se pobunio protiv hapšenja svojih drugova zbog pričanja političkih viceva. Optužen je da je na strani rezolucije Informbiroa, i da je izjavio da je Tito „američki špijun” i da je partija „likvidirala SKOJ”. Zbog toga je u septembra 1950. uhapšen a u februaru 1951. prebačen na Goli otok gde je proveo 15 meseci.
Prvi poluknjiževni rad, humoresku pod naslovom „Pismo”, objavljuje krajem 1957. u Ježevom kalendaru. Zatim nekoliko godina sarađuje u novosadskom časopisu Letopis Matice srpske. Matica srpska objavljuje 1967. i prvu njegovu knjigu, zbirku šest pripovedaka pod naslovom „Frede, laku noć”, za koju dobija Oktobarsku nagradu Grada Beograda.
Opet, najpre u Letopisu, isti izdavač 1968. objavljuje i drugu njegovu knjigu, kratki roman Kad su cvetale tikve. Treća knjiga, Petrijin venac, izdata 1975. godine, osvojila je „Andrićevu nagradu“. Roman Čizmaši objavio je 1983. i za njega dobio prestižnu Ninovu nagradu kritike, a 1985. godine i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine.
Godine 1969, prema motivima svog romana, napisao je dramu „Kad su cvetale tikve”, koja je objavljena i, u oktobru te godine, pet puta igrana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali posle mnogobrojnih napada na političkim skupovima i u štampi, na radiju i televiziji, lične intervencije Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, skinuta je s repertoara zbog eksplicitnog pominjanja golootočkih zatočenika.
Posle toga drama četrnaest godina nije nanovo stavljena na repertoar – obnovljena je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1984, a igrani film prema već otkupljenom scenariju nije snimljen. Roman je u zemlji bio devet godina praktično zabranjen, a isto toliko zvanični jugoslovenski diplomatski predstavnik odlagao je izlazak prevoda u jednoj socijalističkoj zemlji.
Godine 1990. počeo je da objavljuje i dokumentarno-publicističku knjigu u više tomova „Goli otok” (poslednji, peti tom objavljen je 2012. godine).
Objavio je još publicistička dela i naučne studije „Kratka istorija satiranja” (1999), „Crveno i plavo” (2001), „Vreme za povratak” (2006), „Majstorsko pismo” (2007), kao i dramu „Skupljač” (2011). U polemičkim tekstovima, izjavama i intervjuima osuđivao je dve državne koncepcije koju je Srbija tokom XX veka branila: Jugoslaviju i socijalizam.
Izabrana dela su mu štampana dva puta, u šest knjiga 1984. i u sedam knjiga 1990. godine. Osim pomenutih, dobio je Kočićevu nagradu za životno delo, „Račansku povelju“ za celokupno književno delo, Vitalovu nagradu za zbirku pripovedaka „Preživljavanje”, i mnoga druga književna priznanja. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1981, a za redovnog 1989. godine.
Njegovu biografiju napisao je Robert Hodel Reči od mramora, Dragoslav Mihailović – život i delo.
