Otvaranju festivala predhodilo je otvaranje izložbe festival „Dani komedije“ – počeci i trajanje 1969 – 1972 – 2023, promovisana je monografija „Pola veka borbe za smeh – Dani komedije, prvih pedeset godina“. Dodeljeno je sedam Velikih povelja i dvadeset zahvalnica za doprinos razvoju festival. Velike povelje su dodeljene Ministarstvu kulture i Gradu Jagodina, te pojedincima Aleksandru Avramoviću, Živoradu Đorđeviću, Slobodanu Štetiću, Radomiru Putniku i postuhmnu Dobrici Milićeviću.
-Nekada smo se smejali bezazlenim sitnicama, danas samo kada je nešto duboko, teško… Valjda nam je takav život i moramo tako da se određujemo prema smehu koji je svojstven jedino čoveku, a Jagodinci baš umeju da se smeju kada je komedija u pitanju. Očigledno je da su sada izrasle neke nove generacije gledalaca, odškolovane na tradiciji Dana Komedije, na tradiciji koja je opredeljenoj na žanru i nanečemu što je teritorijalno. To je oduvek bio festival najboljih komediografskih ostvarenja pozorišnih kuća Srbije. Nešto se tu danas menja čime ja nisam zadovoljan,ali ko sam ja da posle 50 godina nešto zakeram, kazao Đorđević.
Njegov odnos sa festivalom je trostruk.
-Moj odnos sa Festivalom je trostruk, sve vreme sam gledalac, jedno vreme radio u organizaciji, mnogo godina radio kao izveštač-novinar sa festivala. Lako mi je da sagledam festival iz svih vizura. Dani komedije predstvalaju jednu posebnu instituciju u srpskoj kulturi i srpskoj pozorišnoj umetnosti. Rođen čudno iz jedne smotre koja se odvijala poečtkom sedamdesetih godina prošlog veka, a to su najbolje predstave na susretima Joakim Vujić, ljudi u Jagodini pohrlili, gledali. Oni koji su bili zaduženi za kulturu shvatli su da mogu da naprave festival i zadovolje znatiželju gledališta. Jagodina je imala nekakav pozorišni život, bila su dva pozorišna dana kada su gostovala pozorišta, imali smo formiranu publiku. To je krenulo 1972 godine, ja sam gledao taj festival zahvaljjući mom drugu Miodragu Kostiću koji je napravio prvi palkat, dao mi je komplet ulaznica. Nije bilo festivala koji sam propustio. Posle sam počeo da se bavim novinarstvom, kao mlad novinara nastavio sam rad na festivalu i izveštavam sa i oko festivala. To je trajalo, festival je išao svojim tokom, imao je uspone i padove. Novinarstvo je u tim teškim trenucima pomagalo da festival preživi. Emisija Radio fest bila je u značajna u tom smlislu. Menjale su se generacije novinara ali odnos se nije menjao. Radio Jagodina je zadržala odnos onih koji vole festival i zalažu se za njega. Onda je došao trenutak kada sam pomagao oko festivala, trudio sam se da festival dobije novu dimenziju izdavačke delatnosti. Konurs za savremeni komediografski tekst. Ostale su neke knjige, napravio sam tri monografije, jednu sam uredio a dve napisao.
Nagrada Zlatni ćuran je proistekla iz želje da ispravimo jednu nepravdu prema Čkalji i na neki način da ga vežemo za festival. Kuriozitet je da Čkalja nikad nije igrao na Danima komedije, pa nije mogao ni da dobije neko priznanje. Hteli smo Čkalju da izvodvojimo, ali nagrada je zaživela, priča Đorđević.