ĆUPRIJA-Jedina žena među vitezovima u Srbiji je Aleksandra Radulović (15) iz Beograda. Ona pohađa Filološku gimnaziju, a u slobodno vreme kao član Srpskog viteškog reda – Svibor vežba viteške veštine i bori se na viteškim turnirima. U manastiru Ravanica kod Ćuprija ona je pokazala svoju veštinu, od koje su mnogi muškarci zanemeli.
-Od rođenja, odnosno od kada sam prohodala, počela sa viteškim vežbanjem i treningom. Svibor je bio prisutan u mom životu i domu, jer je moj otac Radivoje Radulović, osnivač tog viteškog reda. Ja sam najzastupljenije žensko u Sviboru, idem sa njima na promocije i po turnirima, kaže Aleksandra.
Mnogo puta u istoriji Srpkinje su pokazivale odvažnost, kuražnost i sposobnost da u odsudnim trenucima bolje i trezvenije razmišljaju od muškaraca i hrabrije postupaju. Ljudi ne čitaju i zato malo znaju o tome. Zato treba da idu u muzeje, biblioteke i da slušaju starije, kao i da pohode, pre svega, manastire, KAŽE RADIVOJE RADULOVIĆ.
Svibor je izučavanje filozofije čojstva i junaštva, a oružje i borba su finalni deo tog kompleksnog treninga.
-Na početku su vežbe jačanja uma i psihe, sticanja znanja kroz čitanje i posete manastirima, jer nije sve u borenju, borbi ili ne daj bože ubijanju. Vitez nastoji da ne dođe do borbe sa drugima, on je vitez ne samo sa mačem i oružjem već kroz svoj posao koji plemenito radi kao što su to doktori. Onaj ko ima viteško srce, on je vitez, ne mora da ima mač ili da jaše konja, mnogo je značajnije ono iznutra što čovek nosi u sebi i darjuje drugima, priča Aleksandra.
Njene omiljene discipline su mačevanje i streličarstvo.
-Radim viteške borbe i na svakom turniru uradim bar po jednu. Moji vitezovi se plaše da me ne povrede i ne žele da daju sve od sebe. Uvek im kažem da me ne štede, ali popuste zato što sam žensko i mlađa od njih. Dobijem i povredu, ali volim to i nije mi teško, ponosno priča Aleksandra.
Njen otac Radivoje, predsednik Svibora, ponosan je na svoju ćerku Aleksandru.
-Vitez je onaj ko živi i ko viteški postupa, bez obzira na kategoriji ili bilo koje odrednice. Svako ko je spreman na viteški podvig. Svima koji ne veruju u sposobnost žena vitezova u Sviboru mogu da probaju, ako smatraju da žene nisu dovoljno sposobne da budu vitezovi, sa njima da rade sklekove, čučnjeve, trče, plivaju ili da izaberu neko od mekanih oružja i da se bore, a ako mu je to malo mogu da biraju neko od pravih oružaja i oprobaju svoje sposobnosti, zaključuje ponosni Radovoje.
