Petar Miletić bivši potpredsednik Skupštine Kosova
JAGODINA- Srbija i Kosovo, Srbi i Albanci odavno nisu bili u gorim odnosima nego što su danas. Iako je pre pet godina počeo dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine odnosi su sve nenormalniji.
Vrhunac zaoštravanja odnosa, za sada, desio se nakon brutalnog hapšenja direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Marka Đurića u severnom delu Kosovoske Mitrovice. I pored nedobijanja dozvole za ulazak na Kosovo Đurić je ipak otišao u Kosovsku Mitrovicu što je bio znak kosovskoj policiji za akciju privođenja i proterivanja uz neprimerenu upotrebu sile.
Prvo treba konstatovati da su obe strane ovim događajem izgubile na kredibilitetu i da će u međunarodnim krugovima i jedni i drugi biti označeni kao krivci za pogoršavanje odnosa i zbog toga će sigurno biti kažnjeni. Srbija usporavanjem evropskih integracija, a Kosovo nedobijanjem vizne liberalizacije.
Kosovo je donekle u goroj situaciji jer je Vlada izgubila parlamentarnu većinu izlaskom Srpske liste iz koalicije sa Haradinajem i Tačijem te su na Kosovu mogući i novi izbori. Postavlja se pitanje da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić baš to i hteo kako bi proces donošenja i potpisivanja sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma kojim bi Kosovo dobilo stolicu u Ujedinjenim nacijama bio odložen.
Takođe se postavlja pitanje da li je predsednik Vlade Kosova Ramuš Haradinaj Đurićevim hapšenjem želeo da učvrsti svoje tvrdo biračko telo nakon glasanja za demarkaciju granice sa Crnom Gorom čemu se samo godinu ili dve žestoko protivio.
Suština je da se sve odigrava preko leđa kosovskih Srba koji će na kraju platiti cenu pogoršavanja odnosa Beograda i Prištine.
Beogradski pregovarački tim je nakon prvih izbora održanih na severu Kosova po kosovskim zakonima i pravilima morao da insistira na formiranju Zajednice srpskih opština i da ne pristaje na uslovljavanja o uklanjanju parka mira sa mosta na Ibru, zatim zaštitnog zida, pa integraciji policije, pravosuđa, dodeljivanje međunarodnog pozivnog broja, gašenja Telekoma Srbije…
Pet godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma u kojem su prvih šest tačaka o Zajednici srpskih opština ona nije formirana i najava da će se ona sada formirati bez podrške međunarodne zajednica a svakako uz protivljenje Albanaca deluje kao inaćenje uvređene strane.
Pitanja ovlašćenja, ingerencija, finansiranja, funkcionalnosti ZSO ne mogu biti rešena unilateralno posebno kada su sve institucije Republike Srbije koje su funkcionisale na teritoriji Kosova, osim zdravstva i prosvete, već integrisane u kosovski sistem.
Kosovski Srbi za integraciju severa u kosovski sistem zauzvrat nisu dobili ništa, kao što nisu videli benefit od učešća Srpske liste u Vladi Ramuša Haradinaja. I umesto da suživot i pomirenje idu uzlaznom putanjom sukobi Srba i Albanaca su sve veći zbog atmosfere koja se diktira od obe političke elite.
Brutalna policijska akcija kada je Đurić uhapšen je apsolutno neprihvatljiva u bilo kojem civilizovanom društvu. Nije bilo nikakve potrebe za upotrebom onolike sile jer niko u sali u kojoj je Đurić uhapšen nije pružao otpor, a posebno je neprihvatljivo prikazivanje ponižavajućeg privođenja kroz glavnu prištinsku ulicu sa glavom na dole.
Nepotrebna demonstracija sile će se obiti o glavu onima koji su osmislili ovakav način hapšenja Marka Đurića jer je bila očigledna potreba da se ponizi Srbija, Srbi i Đurić lično. Svako normalan će zaključiti da su se više ponizili i osramotili oni koji su ovo osmislili i sproveli.
Razumljiva je odluka Srpske liste da napuste Vladu (ne i Skupštinu) ali zar nije bilo logičnije da su Vladu napustili pre dva meseca kada je ubijen Oliver Ivanović. Izlazak Srpske liste iz Vlade Kosova u Prištini niko ne shvata ozbiljno jer su do sada uvek na kraju popuštali i pristajali na sve što dođe iz Prištine. Izjava Ramuša Haradinaja koji kaže da se nada da odluka Srpske liste nije konačna ide u tom smeru. On očekuje da će Vučić pod pritiskom međunarodne zajednice ubediti Srpsku listu da ostane u Vladi.
Svi znaju za izjavu da se pregovori neće nastaviti dok se ne rasvetli ubistvo Olivera Ivanovića pa su se ipak nastavili. Ovo nije jedina nedoslednost srpskog pregovaračkog tima i zato se pretnje Beograda i Srpske liste ne doživljavaju ozbiljno.
Ne mogu se sklapati sporazumi o normalizaciji odnosa u atmosferi konflikta, do pomirenja se ne dolazi potpisivanjem sporazuma i ugovora, ne mogu se kompromisi maskirati izjavama mržnje.
Neiskren i netransparentan dijalog u kome se ni zvaničnici Evropske unije nisu najbolje snašli doveli su Srbe i Albance, Beograd i Prištinu u ćorsokak iz kojeg će se teško izvući u kratkom vremeskom periodu, a posebno će ga teško izvući oni koji kreiraju atmosferu konflikta.
