KOMENTAR: Goran Jevremović
JAGODINA- Lepa vest iz Jagodine juče je bila jedna od udarnijih u srpskim medijima ,,jagodinski privrednici duplirali izvozni suficit”, ,,izvoz 117 miliona evra”, ,,izvoz u više evropskih država”, ,,strani investitori prednjače u izvozu”, samo jedna mala, ali veoma značajna, činjenica nedostaje toj informaciji da bi bila potpuna, a reč je o zaradama zaposlenih u tim istim izvoznim ,,gigantima”. Nije ništa nedivljivo i u tome, iako je to ,,poslovna tajna”, statistički prosečna zarada u Jagodini je oko 300 evra (srećni su oni koji i to prime kod pomenutih izvoznika), odnosno pretposlednja u Pomoravskom okrugu.
Elem, izvoz jagodinskih stranih i domaćih privrednika pristiže rekordne godine Fabrike kablova Svetozarevo (FKS). Prema zvaničnim podacima FKS je beležila sličnu vrednost izvoza u najboljim godinama. U čemu je razlika za obične smrtnike između najboljih godina jagodinskih kapitalista i FKS. Neto zarade radnika FKS su u proseku iznosile 1.000 maraka ili kada se prevede u nominalni iznos sadašnjih 500 evra, dok su vrednosno prihodi bili skoro dva puta viši od sadanašnjih. Radnici su uživali sva prava iz radnog odnosa. Omiljena parola tadašnjih komunista ,,8+8+8″ je značila vreme za ,,rad, kulturno uzdizanje i odmor”. FKS je podizala infrastrukturu grada, izgradila i podelila 5.000 stanova…. Sve to i još mnogo toga bilo je posledica tadašnjeg izvoza kablova FKS na sve kontinente.
Posledica sadašnjeg izvoza stranih investitora i novokomponovanih biznismena su redovi i kolone hiljada siromašnih koji strpljivo više sati sa decom čekaju novčanu pomoć za lekove, hranu i odeću…. Pritom poreznici svake godine povećavaju namete, što bi rekli u jedom od mojih omiljenih komentara ovih dana ,,Turci su uzimali desetak, ovi naši su unapredili na trećinu. Turci vratite se….”. Cene komunalnih usluga, smeće i voda, su više nego duplirane. Razlika je evidentna, institucije su zatajile ili ih nema ili su pod uticajem pojedinaca iz političkih partija koji razmišljaju o svom računu, nezavisana regulatorna tela ne postoje, takođe ni slobodni mediji. Sindikati su produžena ruka novokapitalista. Sve je urušeno sem pohlepe, a namera je bila da ta situacija unapredi i bar podseća na evropsku. Zato i naslov sa početka teksta ,,Grad po meri profita” opravdava sve pomenuto, u tom smislu slikovito govori poznata scena legendarnog glumca Prlička i tada malog Jokanovića iz ,,Užičke republike”:
,,,Čiko, jel sav ovaj lebac tvoj”,
,,Jeste”,
,,Pa zašto ga onda da ne jedeš, čiko”
Svakako da biznismene pre svega interesuje profit, ali bi zbog neposrednog okruženja u kome rade i posluju, zbog tradicije odnosa kapitalista prema radnicima i lokalnim sredinama u Evropi, te društveno odgovornog poslovanja, morali više da vode računa o svojim zaposlenima i deo profita preliju u zarade svojih radnika i njihovih porodica, jer je u suprotnom izlaz trg i ulica, da li pod šatorom ili u protestnoj šetnji nije svejedno. Društveno neodgovorno poslovanje nikome nije dugoročno donelo stabilnost u radu i opstajanje u jednom gradu i državi, osim ako to nije cilj biznismena da trenutno uberu koliko mogu u pozitivnom trenutku za njih i kada se situacija radikalizuje presele proizvodnju u drugu državu.
