SVILAJNAC- Još kad smo zimus posetili Svilajnac nešto nam se učinilo čudnim. Za sobom smo ostavili snegom zatrpane beogradske ulice, a ovde su bili očišćeni i parkinzi. Dom kulture u kome se spremala predstava Kokana Mladenovića bio je nov, lep, funkcionalan. Prirodnjački centar je upotpunio utisak mesta koje odudara od proseka srpske provincije.
Zato smo se pre neki dan vratili da na miru proverimo o čemu se to radi, da slučajno nisu kakvi Slovenci ili Nemci naselili te obale Resave koja je zajedno sa drugim vodotokovima, što bi ono rekao predsednik Vučić, “ukorićena” po svim pravilima, pa se ovaj put u Svilajncu zbog poplava mirno spavalo. Time se u petak i pohvalio predsednik opštine Predrag Milanović koji je saopštio da je novac iz fondova Evropske unije i Kancelarije za javna ulaganja Vlade Srbije za ove namene utrošen na pravi način.
Vlast na ime i prezime
Privilegije Svilajnčana se tu ne završavaju. Veoma uspešno i na korist sugrađana radi Centar za brigu o porodici, koji pruža fizioterapeutske usluge, logopedske tretmane, psihološke, radne i edukativne radionice za decu sa posebnim potrebama, medicinsku rehabilitaciju koja podrazumeva korektivne vežbe za decu školskog uzrasta, savetodavno-terapijski rad, organizuje razne tribine i predavanja.
– Ustanova je u sistemu socijalne zaštite i bavimo se svim kategorijama stanovništva, ne samo onima koji su po nekom osnovu ugroženi i sve naše usluge su besplatne – kaže direktorka ove ustanove Ivana Petrović.
Renovirani su svi domovi zdravlja u opštini – jedan gradski i pet seoskih, rešeno je urgentno pitanje dugovanja apoteka tako da domovi ne duguju ni dinar za lekove i opremu, a i sama opština nema nikakvih dugova.
Industrijske zone
Moglo bi se reći da je Svilajnac privredno prerastao sebe tako da se ovde realno očekuje rast plata, ali i nedostatak radne snage, tako da se razvoj planira u saradnji sa okolnim opštinama. Slovenačka kompanija “Hočevar” je sledeća fabrika koju će graditi u Svilajncu na šest hektara, a stižu i dve nemačke kompanije iz oblasti elektronske industrije.
U jednoj od industrijskih zona posećujemo fabriku “Alfa Tehniks” koja je u srpskom vlasništvu i zapošljava oko 250 radnika. Specijalizovana je za proizvodnju procesne opreme, čeličnih konstrukcija i transportnih sistema, a 90 odsto proizvodnje ide u izvoz. Unutra sve pod konac. Najsavremenije mašine, obučeni radnici, a tu upoznajemo i Dušana Đalovića, regionalnog šampiona u zavarivanju koji je to postao sa 19 godina, dok je na svetskom takmičenju u Kini osvojio treće mesto. Njegova nagrada, aparat za zavarivanje stoji u holu kao eksponat uspeha i njega i firme.
Šampioni govedarstva
Iako je industrija okosnica razvoja, daleko od toga da je poljoprivreda zapostavljena, pa je tako Svilajnac ove godine proglašen za apsolutnog šampiona u govedarstvu, a Svilajnčani ga osvajaju već četvrti put u poslednjih deset godina.
Prvu kravu simentalku u Svilajnac je još u 19. veku doveo Svilajnčanin Dimitrije Katić. Opština je pre osam godina uvezla 280 grla steonih krava najbolje pasmine i besplatno ih podelila poljoprivrednicima sa obavezom da samo vrate prvu žensku telad koja su dalje deljena ostalim poljoprivrednicima. Tako je povećan stočni fond ali i njegov genetski kvalitet. Osemenjavanje krava se plaća iz budžeta opštine, obavezno umatičenje grla je takođe besplatno, poljoprivrednici dobijaju beskamatne jednokratne subvencije u proleće koje vraćaju u jesen bez kamate, a dodeljuje se godišnje po deset beskamatnih kredita u visini od milion dinara za kupovinu mehanizacije i rekonstrukciju objekata.
Šest resavskih izlagača osvojilo je ove godine devet priznanja na Novosadskom sajmu a mi smo posetili Dragana Todorovića (40) iz obližnjeg sela Dublje, vlasnika Hane, šampionke sajma u kategoriji junica. U posedu njegove porodice su 23 rasne krave simentalke koje dnevno daju 200 litara mleka. Ovo je tek jedno u nizu priznanja koje je Dragan osvajao sa svojim grlima. Na vitrini stoji oko tridesetak pehara, a proglašavan je i za najboljeg stočara Svilajnca. Međutim, upravo danas bi njegovu kapiju trebalo da okiti onaj najlepši venac koji označava svadbeno veselje, pa će od sada ovaj uspešni domaćin biti i oženjen čovek.
Zbog svega ovoga nije ni slučajno što se u Svilajncu nalazi jedna od najboljih poljoprivrednih škola u Srbiji internatskog tipa, koja je osnovana pre 62 godine. Kroz ogromni školski posed provodi nas direktor Zoran Radosavljević.
– Trenutno imamo 660 đaka od kojih je njih 430 smešteno u domu u sklopu škole gde imaju sve uslove za učenje i život. Ovde se školuju poljoprivredni, veterinarski, prehrambeni tehničari kao i rukovaoci i mehaničari poljoprivredne mehanizacije. Deca uče pre svega na praktičnoj i oglednoj nastavi, stvarajući konkretne proizvode i radeći konkretne stvari. Za ponos je da sada u školi predaje 57 njenih bivših đaka – priča Radosavljević.
Šetamo lepo uređenim kompleksom od deset hektara na kome su i štale sa životinjama, njive na kojima deca uče povrtarstvo, sportski objekti za učenike, a mimo ovog kruga u posedu škole je još 120 hektara zemlje na kojoj su u najvećem delu zasejane ratarske kulture, dok je 7,5 hektara pod voćnjakom, a 3,5 hektara pod vinogradima. Može se reći da škola funkcioniše kao jedno samoodrživo preduzeće.
Prirodnjački centar
Prirodnjački centar Srbije u Svilajncu je jedinstvena ustanova i predstavlja spoj nauke, obrazovanja, kulture, umetnosti i turizma. Njegova atraktivnost se ogleda u jedinstvu velikog izložbenog prostora i dino parka na otvorenom koji ima brojne prateće sadržaje. Muzejski deo čini devet tematskih izložbi koje se nalaze u samom objektu, dok se jedna izložba nalazi u parku. U toku je ekskluzivna izložba „Životinje Afrike“. Ipak, ono što je najveća atrakcija parka je izložba svet dinosaurusa koja posebno privlači đačke ekskurzije. Park prosečno godišnje poseti 100.000 ljudi. Samo u maju ove godine njime je prošetalo 20.000 posetilaca.
– Nismo samo muzej, već mesto nauke i edukacije sa elementima zabave. Do sada smo uradili deset izložbi – kaže direktorka Jasminka Luković Jagličić.
Park treba da bude magnet za turiste, a preko njega bi mogla da procveta i ostala turistička ponuda. Pre svega, poseta srednjovekovnim manastirima (kojih ima sedam), tu je i kuća čuvenog resavskog junaka Stevana Sinđelića, a planira se i izgradnja kampa odakle bi ljubitelji prirode mogli da se otisnu do obližnjih planina.
Ovo bi bila priča o Svilajncu, nekad popularno zvanom Bidžingrad, po lokalnom „espeesovskom“ moćniku Dobrivoju Budimiroviću Bidži, koji je u vreme Miloševićevog režima važio za primer dobrog lokalnog domaćina. Neke stvari je postavio i Bidža, ali to nije deo ove priče. Svilajnac uveliko gleda u budućnost, a drug Bidža je, ipak, deo nekog prošlog vremena.
Svilajnačka kartica
Projekat “Svilajnčani na prvom mestu” pruža pomoć i podršku sugrađanima kroz besplatne programe putem Svilajnačke kartice, koju može da dobije svako ko je rođen u ovom gradu, a pruža velike benificije.
Za malu decu to su školice sporta, za decu mlađeg školskog uzrasta korektivna gimnastika, škole sporta, glume i borilačkih veština, za decu starijeg školskog i srednjoškolskog uzrasta gotovo sve vrste sportova, žene uz pomoć ove kartice idu na časove joge, aerobika, zumbe, muškarci na stoni tenis, a svi zajedno imaju na raspolaganju škole računara i školu plesa. Ona omogućava i besplatne specijalističke preglede, a za penzionere četiri besplatna izleta…
