DESPOTOVAC-U ponedeljak, 12. Septembra, godine na praznik Svetog Kneza Aleksandra Nevskog, u prostorijama NB “Resavska škola” u Despotovcu organizovano je Veče ruske kulture.
Gostima su prikazani mali deo velikih dostignuća kojima je Rusija zadužila svetsku kulturnu baštinu i osvrnuli se pričom na međusobne veze naša dva naroda.
-Aleksandar Nevski bio je knez slavne svetorodne dinastije Rjurikoviča, koji je Rusiji poklonio pobedu nad Zapadom! Zanimljivo je, iz današnje perspektive, da je mladi Aleksandar određen za naslednika 1228. godine u Kijevu, glavnom gradu današnje Ukrajine.
Aleksandar Nevski živi u kolektivnom pamćenju Rusa kao vojskovođa, oslobodilac ruskih zemalja ali i kao svetitelj, čudotvorac. Brojna su čuda koja su se dogodila u prisustvu njegovih setih moštiju ali i kao rezultat molitvi svetom knezu. Vekovima nakon upokojenja kneza Aleksandra Nevskog, ljubav i snaga vere koju je ulio Rusima, branila je i štitila Rusiju i Ruse, ali i Srbe.
Hram Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu ima burnu i dugu istoriju, kojom se sada nećemo baviti, jer ona je prepuna političkih previranja, a mi se večeras ne bavimo politikom već kulturom i ljubavlju. Za nas je važno da je taj Hram, njegovo postojanje, rezultat bratske ljubavi ruskog naroda čiji su dobrovoljci došli u Srbiju 1876. godine da se bore na našoj strani u Srpsko-turskom ratu. Od tog vremena i šator-crkve koju su ruski vojnici doneli sa sobom, ostala je potreba i navika Srba da se mole Svetom Knezu Aleksandru Nevskom, u trenucima bolesti, ratne opasnosti ili u spomen na pomoć koju nam je sveti knez poslao 1876, 1914. 1940tih, 1990tih.. i sve do današnjih dana. U okviru Hraa svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu radi misionarska škola koju je 1985. godine osnovao prota Ljubodrag Petrović. Ova škola radi u više sekcija i kroz nju su kao predavači prošli naši najvoljeniji i najmudriji duhovnici i episkopi – Atanasije Jevtić, Amfilohije Radović, Irinej Bulović, Danilo Krstić i drugi, kao i misionari drugih obrazovnih profila – Vladimir Dimitrijević, Nebojša Krstić i drugi, rečeno je između ostalog te večeri.
RUSIJA
-Zašto Srbi vole Rusiju? Šta za nas predstavlja Rusija? Da li je ta ljubav izrasla iz slavjanofila i njihovih ideja koje su postepeno klijale od pada Vizantije i nametanja Moskve kao 3. Rima koji bi bio zaštitnik, ne samo Slovena, već Dobra, brana prema Zlu. Ovaj san prekinut je, nažalost, 1917. godine, kada je u ognju komunizma nestala ruska carevina, ali, mogli bismo da dozvolimo sebi da kažemo da je poslednja bitka za Dobro koju je vodila slavjanofilska carevina Rusija bila pomoć srpskoj vojsci i državi u Velikom ratu, bez koje Srbija verovatno ne bi opstala. Naš dobotvor – Car Nikolaj Drugi, tek je nedavno dobio svoj tako zasluženi spomenik u Beogradu.
Posebnu vezanost naša dva naroda iznedrila je i otvorenost Kraljevine Jugoslavije za izbeglice iz revolucijom razorenog carstva. Pretežno Beograd i Srbija prigrlilu su ih i omogućili im da se osećaju kao kod svoje kuće. Za uzvrat, ti lekari,arhitekti, slikari, inžinjeri, profesori pomogli su u izgraadnji jugoslovenske prestonice. Obnovili su rad baleta i pozorišta, činili su gotovo polovinu nastavnog kadra na beogradskom univerzitetu. Rat je opustošio naše bolnice, ruska emigracija popunila ih je lekarima i medicinskim osobljem. Iako je u Beogradu već postojao hotel Moskva kao spomenik srpsko-ruske ljubavi, ona je svoj puni sjaj doživela tek dolaskom Belih Rusa, među kojima izdvajamo Nikolaja Petroviča Krasnova koji je projektovao zgrade koje su Kneza Miloša učinile veličanstvenom i reprezentativnom ulicom – Vlada Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova.
Njegovo delo nisu samo velelpna zdanja, poput gorespomenutih palata, pozorišta u Manježu, enterijera Narodne skupštine…
Jedno izgledom mnogo skromnije, ali mesto koje odiše snažnim duhom, mesto koje je intimno povezano sa stradanjem srpskog ratnika, delo je ruku Nikolaja Krasnova. To je Crkva Ružica na Kalemegdanu. Rus je projektovao i skulpture srpskih ratnika (srednjevekovni vojnik i ratnik iz Prvog svetskog rata) koje krase ulaz u crkvu.
Grad Beograd nedavno je podigao spomenik Nikolaju Krasnovu u znak zahvalnosti kao jednom od svojih najistaknutijih neimara.
Bilo je još mnogo arhtekata koji su podizali nove simbole Beograda. Baumgarten je tako, na primer, projektovao Ruski dom. Ova Palata u Kraljice Natalije bila je mesto okupljanja Bele emigracije, a danas je simbol kulturnih veza Srba i Rusa, istaknuto je te večeri
