PARAĆIN-Mati Glikerija, strešina manastira Sveta Petka u Izvoru kod Paraćina, pri kome radi Dom za ženske osobe ometene u razvoju, potvrdila je da je potpisan ugovor sa Centrom za socijalni rad Opštine Paraćin o novčanoj pomoći, međutim, u protekla dva i po meseca nije bilo te podrške pa su živeli od milosti naroda. Monahinje se staraju u Domu o 50 štićenica i po tome je ova ustanova jedinstvena ne samo u Srbiji, nego i šire.
-Ugovor o novčanoj pomoći je potpisan pre nekoliko dana i važi od 1. jula do kraja godine. Bili smo u veoma teškoj situaciji jer nismo dobijali sredstva za 50 štićenica koja koristimo za hranu, higijenu, odeću, ogrev… Pomogao nam je narod da izdržimo. Deca nisu osetila našu nemaštinu, imali su sve što im je potrebno i kvalitativno i kvantitativno, kao i uvek. Direktorka CSR iz Paraćina nam je kazala da su sredstva uplaćena, ali u ponedeljak u banci nije bilo ništa na računu. Nadamo se najboljem, priča mati Glikerija koja nije upoznata sa sadržajem ugovora jer ga je potpisala igumanija Ravanice Marija koja je nadležna i za manastir Izvor.
Predsednik Opštine Paraćin Vladimir Milićević ističe u odgovoru da se sastao sa igumanijom Marijom i mati Glikerijom.
-Domsko odeljnje u Izvoru tj. manastir Sveta Petka je od početka godine dobilo redovna sredstva u iznosu od 10.500.000 dinara do juna. Pre nekoliko dana je potpisan novi ugovor, mesečno se prebacuje oko 1. 340.000 dinara. Sva sredstva se prebacuju na račun Manastira Sveta Petka. Proverite vaše informacije kod Eparhije Braničevske i mati igumanije Marije nastojateljice manastira Sveta Petka. Po njihovim rečima navedeni problem ne postoji, jer su sve potrebe Domskog odeljenja u Izvoru isplanirane i u materijalnom i finansijskom smislu, a Centar za socijalni rad Paraćin redovno prenosi sredstva, ističe Milićević.
Problem sa Domom za ženske osobe ometene u razvoju između Opštine Paraćin i manastira Izvor datira duži niz godina, jer lokalna samouprava želi da polaže pravo na zgradu Doma, odnosno na parcele sa izvorom vode odakle se Paraćin i Ćuprija snabdevaju, dok u manastiru tvrde suprotno. U aprilu je manastir uputio apel javnosti za pomoć oko odluka Opštine vezanih za izvor vode i sporne parcele. Zatim je ceo postupak zaustavljen, pa i finanisiranje rada Doma, da bi 1. septembra mati Glikerija uputila hitan apel narodu za opstanak Doma. Ona je tada kazala da Manastir treba da potpiše ugovor sa Centrom za socijali rad, ali da to monahinje ne žele jer su obaveze koje proističu iz tog dokumenta za njih neprihvatljive. Evo šta je tada kazala.
– Ako država Srbija ne može da nas prihvati, odmah sada, kada su prekinuli išta da nam daju, mi ćemo ostati na milost naroda od koga smo i do sada tražili i prosili. Narod nam je do sada stalno pomagao. Da nije bilo pomoći naroda ne znam dokle bi stigli sa našim štićenicama.
Nadali smo se da će biti bolje, da sečekamo još malo, promeniće se, međutim, oni (lokalna samourpava) idu svi na gore. I raniji ugovor sa Centrom za socijalni rad koji je važio do 30. juna traljavo je realizovan, čak dve godine nam nisu ništa davali, objašnjava ona.
-Hoćemo da narod čuje da smo smo ostali samo na njihovu milost i dobročinstvo. Tražićemo do svih pomoć, ko god da nas pita. Centar za socijali rad ne daje više novčanu pomoć ili neku drugu vrstu pomoći, bez ugovora nema ništa. Nama ponuđeni ugovor ne odgovora, mi smo rekli da ne možemo sa njima. Direktorkin cilj je da izbaci monahinje iz Doma za ženske osobe ometene u razvoju, a da im ostane objekat i štićenice i da Centar za socijali preuzme socijalu. Čekaj, koja si ti žena, da vidimo. To je krajnji bezobrazluk, ona na tome radi, ističe mati Glikerija.
Kako kaže mati Glikerija iz Centra zameraju manastiru da slabo hrani štićenice, što apsolutno nije tačno i ona to demantuje primerima. Ranije je problematizovan pos.t
-Ovo je prvi put da rad Manastira i Doma zavisi od naroda 100 posto. Želja lokalne smouprave i Centra za socijali rad je da odvoje Manastir od Doma i utiču na državu. Cilj je da se deset monahinja povuče u Manastir a da država i CSR preuzmu Dom i plaćaju žene da brinu o štićenicama. Kazali smo im da je zgrada manastirska, postoje ugovori, kao i za zemlju, tako da ne mogu da preuzmu nekretnine. Ljudi su zemljišne tapije pisali na manastir, ne na državu. Štićenice mogu slobodno da vode, a roditelji neka vide šta hoće, ili će da ćute i dalje ili da se bore, samo da ne bude kasno. Deca, štićenice, one nisu krive, one ne osećaju našu nemaštinu, imaju sve što treba i u dovoljnim količinama. Potrebna nam je kuvarica, koja ume da kuva za 60 korisnika. Danas je nestala ljubav, poverenja nema, priča ona.
Imali smo uvek problema sa državom. Oni su nama pre 15 godina hteli da oduzmu izvor vode, kao i što su sada tražili. Ne znam ko je sada taj ispred Opštine koji to radi, Opština je silna, ona zna da njoj niko ništa ne može. Vladika je je mogao da odbrani Manastir, zato sam ljuta, jer nije mogao da nas zastupa. Vladika nam je rekao da ne smemo nikome da pričamo o tom problemu, jer je on prihvatio da ga rešava. Sada je sve stalo, konstatovala je mati Glikerija u razgovoru 1. septembra.
