JAGODINA- Na divljoj deponiji u Glogovcu kod Jagodine uznemirujući prizori mrtvih leševa i kostiju domaćih životinja. Junica vezanih nogu, koja je sudeći po zatečenom stanju preminula u teškim mukama prilikom nestručnog telenja, razbacani delovi tela svinja i kokoški, ostaci lobanja krava i konja, leš psa. Na istoj deponiji koja je dugačka skoro dva kilometra i prostire se duž seoskog zemljanog puta neko je izbacio i nekoliko stotina metara stajnjaka pomešanog sa zemljom, upaljene kosti, nesnosni mirisi, nepoznate prašaste hemikalije u rasutom stanju …sve to nalazi se u blizini obale Velike Morave i zasejanih njiva.
Međutim, prema izveštaju Uprave inspekcije grada Jagodina stanje divljih deponija je pod kontrolom i zadovoljavajuće, odnosno ako je situacija dugačija komunalni inspektori nemaju informaciju o tome. Fotografije sa lica mesta na jednoj od najveći divljih deponija daju sasvim drugu sliku.
-U proteklih nekoliko godina nisu podnošene prijave protiv firmi, jer nije bilo u tom smislu zagađenja životne sredine ili odlaganja otpada na divlje deponije. Prerađivači imaju ugovore sa preduzećima koja uklanjaju otpad. Sa druge strane gotovo sva sela imaju divlje deponije i tu se odlaže šut, građevinski materijal ili drvna masa i otpad, što je bezopasno. Po našem nalogu to uklanja komunalno preduzeće, kažu u gradskoj inspekciji.
Dešava se, kažu isnpektori, da po ,,neko uginulo svinjče ili kravče“ završe na divljim deponijama, ali to se odmah uklanja po prijavi građana.
-Poslednju prijavu protiv firme zagađivača podneli smo pre tri ili četiri godine. Reč je o firmi koja je klanični otpad odlagala po njivama. Firma je platila kaznu od 300 hiljada dinara, a odgovorno lice 30 hiljada. Od tada nema sličnih incidenata , pričaju inspektori.
Dirketor ćuprijske Kafilerije dr Đorđe Stevanović o poreklu leševa i kostiju domaćih životinja na divljim deponijama kaže da pretpostavlja da je reč o klaničarima.
-Većina je potpisala ugovore sa Kafilerijom, posle reakcije veterinarskih inspektora, i sada isporučuju sve količine iz prerade i klanja. Ne znam obim prerade tih klanica, ali pretpostavljam da jednu trećinu zakopaju u zemlju, što po važećoj uredbi još uvek imaju pravo ili bace u vodotokove, ističe dr Stevanović.
Cena uništavanja otpada životinjskog porekla po kilogramu, računajući i prevoz, iznosi 12 dinara.
- Advertisement -