RIBARSKA BANJA-Legendarni golman i kapiten Crvene zvezde Zvonko Milojević od pre devet godina živi svoj drugi život. Posle teške saobraćajne nesreće on je ostao prikovan za krevet, prognoze lekara bile su obeshrabrujuće za sve osim za njega, porodicu i nekoliko prijatelja. Sada popularni Miloje, kako mu inače skandiraju navijači na Marakani, ponovo uživa u životu. 
DRUGI ŽIVOT
Pre devet godina Zvonko je zadobio teške povrede u saobraćajnoj nesreći, život mu je ,,visio o koncu”, on sada o tome sa osmehom kaže ,,9. je najači jednocifren broj, Darko Pančev“ i sve okrene na šalu.
– Bog mi je podario drugi život i hoću maksimalno da ga iskoristim, hoću da ga podelim sa ljudima koji zaslužni za moj oporavak“. Teška situacija u kojoj sam bio mi je pomogla da vidim ko mi je pravi prijatelj, a ko nije. Lako je u dobru biti dobar, sesti za sto jesti i piti, ali kada dođe stani pani, teško je biti dobar.Mislio sam da imam veliki broj prijatelja, a sada ni na prste ruke ne mogu da ih nabrojim.
LEKARI
-Pitaju me lekari kako je moguće da si tako psihički jak, posle teških posledica udesa, kažem im ,,doktore reč o dve stvari, ne razmišljam mnogo o onome što ne mogu, ali zato maksimalno uživam u onome što mogu, a mogu sve više i više, a pod dva ne dozvoljavam da problem vlada mnome, nego ja vladam njime“. Nasmeju se i kažu da im niko nije dao takav odgovor. Najvažnija je mentalna stabilnost, ali nema toga ako ideš ulicom, pričaš sam sa sobom i šapućeš.
TABLIĆ
-Kući redovno igram karte u paru sa bratom Zdravkom, a protivnici su nam moji otac i ujak. Kada me pitaju kako me služi karta uvek pokažem fotografiju ujaka koji rukama krije lice i pitam da li ovo lični na čoveka koji pobeđuje ili gubi. Interesantno je da mi ostao sportski duh i stalna težnja za pobedom, pa makar i u tabliću. Često igramo, nerviram se kada izgubim partiju čak i kada vodim sa velikom razlikom. Kažu vodiš 5:1 što se nerviraš, a ja im odgovorim što da ne bude 6:0. Nikad ne puštam protivnika, niti mu dajem mogućnost da se ,,povrati u život“, šta ako se okrene karta. Nekoliko puta pobedio sam 101:100 i to su mi najslađe partije, ali bilo je i izgubljenih. Teško podnosim poraze, pa makar to bile i karte.
FUDBAL
Pratim fudbal, imam sve sportske kanale kući i stalno ih ,,vrtim“. Rekao sam supruzi da su petak, subota i nedelja dani kada je televizor rezervisan za mene. Ona tada prelazi u dečiju sobu. Posle poslednjeg derbija su se mnogi u Ribarskoj banji šalili na moj račun, dušu su mi pojeli. Partizanovci su me pre utakmice bockali pitanjima koji će da bude rezultat. Rekao sam šta god da bude neću da ih komentarišem jer ne zaslužuju moj komentar. Neću da budu teme naših razgovora, jer ako pričamo o njima mi smo gluplji od njih.
25 GODINA OD ZVEZDINE SVETSKE TITULE
Prošlo je četvrt veka od osvajanja svetske klupske titule u Tokiju u meču sa kolumbijskim Kolo kolom.
-Ne verujem kako vreme leti, 25 godina je prošlo. Kada gledam neku utakmicu iz tog perioda na internetu piše pre 20 godina uvek se iznenadim koliko je godina prošlo, a utakmicu kao da sam malopre odigrao . Kako je to bilo lepo vreme.
GENERACIJA 1991 JE NEPONOVLJIVA
-Teško može ponovo da se stvori generacija igrača iz 1991 godine koja je osvojila evropsku i svetsku titulu. Čim nemaš para, jer ,,koliko para, toliko muzike“. Ta ekipa je stvarana godinama. Došli smo u situaciju da prodajemo svake godine najbolje igrače koji su veoma mladi, da bi klubovi preživeli. Veliki klubovi žele samo najbolje, a pre su naši klubovi prodavali ono što im ne treba. Znači pravi se transfer lista i selektiraju igrači, a sada se prodaju igrači po diktatu zapada. Sada naši klubovi ne mogu da se plasiraju u Ligu Evrope, a gde je Liga šampiona, o šampionskim međunarodnim titulama ne može sada ni sanja.
SRPSKI FUDBAL
Iz srpskog fudbala otišao sam 1997 godine i iskreno sada je kvalitet mnogo slabiji. Ali to je normalno jer klubovi žive od prodaje igrača. Klubovi prodaju igrače koje zapad želi, a oni hoće samo najbolje. Tako ne može da se napravi ekipa da se kvalifikuje za Ligu šampiona, a kamoli da je osvoji.
REPREZENTACIJA
Nije isto igrati za klub i reprezentaciju. Reprezentacija je skup najboljih igrača i to treba uklopiti u zdrav i jak kolektiv. Figirativno treba da se zna ,,ko kosi, a ko vodu nosi“. Kod nas je najveći problem zato što svi žele da budu kapiteni. Dok je kum Dejan Stanković bio kapiten reprezentacije imali smo rezultate, jer je to dokaz da nije najbitnije da si najbolji igrač, već da si vođa i lider na terenu. Reprezentacije je vrhunac karijere, san svakog igrača i svetinja, ali sada je niko ne respektuje. Bio sam treći golman reprezentacije i nisu me poveli na turneju u Hong Kongu . Dogodi se peh i povrede se oba golmana. Naknadno dobijam poziv i pitaju me da li ću se odazvati, rekao sam ,,molim vas, kakvo je to pitanje, naravno da ću da idem, čast mi je da branim za reprezentaciju svoje zemlje, da branim za narod i srpske sportiste. Meni je poziv posebna čast i jedva čekam da izađem na teren“. Pobedimo Koreju 1:0. Pitali su me zar ti nije ispod časti da kao Zvezdin kapiten ideš naknadno sam do Hog Konga. Odgovorio sam da ne branim za selektora, niti imam komplekse i predrasude. Znam šta sam, znam kako sam dovde došao i dabogda što duže ostao prvi golman reprezentacije. Stigao su u 3 ujutru u Hong Kongu, a u 12 se igralo finale. Putovao sam 20 sati avionom. Branio sam punim srcem. 
CRVENA ZVEZDA
Zvezda je jedna i jedina. Ko nije osetio Marakanu, ko nije osetio duh navijača. I sada kada dođem Marakanu, izađem iz tunela i priđem da pozdravimo.Svi navijači siđu do mene. Dobijem energiju da poletim, plačem od sreće, same mi suze na oči idu.
DERBI
Ko nije igrao večiti derbi, taj nije igrao u srpskom fudbalu. Sada derbi više nije večiti, sada je to derbi stranaca. Nisam ostrašćen, ali derbi nije isti sada kada igra deset stranaca i kada sam ja igrao. Tada stranci nisu bili ni na tribinama, a kamoli na terenu. Stranci ne znaju i ne mogu da osete značaj dresa koji nose. Sećam se da se sezona ocenjivala ne prema titulama, već prema pobedama u derbiju. To je velika pobeda i prema tome te poštuju navijači. Sve drugo na stranu, ali derbije derbi. Navijači kažu ,,pobedite Partizan i preselite se u drugu ligu, sve vam je oprošteno“, tako kažu i Partizanovci.
PARTIZAN
-Bez jakog Partizna nema ni jake Zvezde, to je istina. Rivalitet je veliki i to drži srpski fudbal. Najbolje za fudbal bi bilo takmičenje na nivou bivše Jugoslavije. Ali kako kada imamo slučajeve prebijanja juniora vaterpolo kluba Partizan u Zagrebu, zamislite utakmicu Dinamo –Zvezda pa to bi rat izbio. Ginulo bi se na ulicama, pucalo na policiju.
ANTARA
Preduslov za dobru reprezentaciju je da selektor bude auoritet, ne da ga se plaše, već da ga respektuju. Antića su respektovali, za razliku od drugih selektora. Kažu ,,dolazi Antara, mir i tišina“, njemu ne može niko da meša u selekciju i ko će da istrči na teren. Problem u Srbiji je što selektorima ne daje dovoljno vremena, posle prvog kiksa odmah se traži smena. Dodatni problem je što Srbija ima najviše selektora na svetu.
SPAS
Spas za fudbal je pokretanje regionlane lige i privatizacija klubova. Ako privatnik poseduje klub neće da dozvoli da bude u minusu, a za plus u kasi su preduslov dobri rezultati, a to znači dobra ekipa i kvalitetni pojedinci. Ako hoćemo da igramo značajnu ulogu u evropskom fudbalu, da budemo ponovo u Ligi šampiona, mora da se investira, a niko neće da uloži ako se ne zna ko je vlasnik, gde se i kako troše pare. Nema investicija u fudbalu, ako nema sigurnosti. Dok se ne reši čije je šta i ko je ko, do tada ćemo grcati i ispadati od nižerazrednih fudbalskih država. Zalažem se negovanje naših talenata. Treba formirati omladinske škole sa više kategorija od petlića do omladinaca. Omladinska škola je preduslov prodaje fudbalera ili rezultata. Talenat je samo početak i preduslov za sportsku karijeru, koja se usmerava i brusi u omladinskim školama.
BIZNIS
-Čim je sve u fudbalu i oko njega postalo biznis tu su prestale emocije, nema mesta za osećanja, niti lepršavost, na kraju se podvuče crta i ili si pozitivan ili negativan. Car si ako si pozitivan, a u drugom slučaju ne valja ništa.
KUM DEJAN
-Često se čujem sa Dekijem.On je sada u velikim obavezama, jer je postao potpredsednik UEFA. Stalno je na putovanjima, ali bez obzira na sve, kada se vidimo to bude ono pravo. Više sam očekivao da će Deki biti trener, tako je započeo posle završetka igračke karijere,bio je pomoćnik Stapaćotija u Udinezeu. Međutim, fudbalski i životni putevi su nepredvidivi, pogotovo u sportu. Danas si broj 1., a sutra si dole i niko te ne poznaje. Rekao sam mu ,,kume dabogda bio polovinu uspešan sportski funkcioner, nego kao fudbaler, bićeš presrećan i mi sa tobom. Ne pamtim da je neko od srpskih sportskih radnika bio na tako visokoj funkciji kao Dejan, ali mislim da srpski fudbal može u njemu da ima potporu, vrstu oslonca. Imamo kvalitet, međutim svi su nas omalovažavali i osporavali, kroz suđenje umanjivali a tu su i sportske nepravde. Kada bi se sportske nepravde prema srpskoj reprezentaciji smanjile na minimalnu meru, mislim da bi kvalitet reprezentavicije ponovo došao do izražaja. To bi bilo dovoljno za dobar useph. Ne mora Dejan da brani srpski fudbal, već da nas zaštiti da ne budemo kažnjeni i pokradeni.
KUMIĆ STEFAN
Kumiću Stefanu svim srcem želim veliku karijeru, drago mi je što je zaigrao u dresu Srbije. Na početku fudbalske i reprezentativne karijere otac Dejan i njegova velika karijera nisu za njega odskočna daska, već opterećenje. Svi da ga upoređuju sa Dejanom. Niko neće da gleda kao kadetskog reprezentatica ili igrača Intera.
ZVONKOV NASLEDNIK MEĐU STATIVAMA
Bratanac Igor-Gile (20) je Zvonkov naslednik među stativama.
-Igor je vredan. Kada dođe u Jagodinu on umesto da odmara trči, radi. Želi da ide u inostaranstvo.Znam da je san svakog mladog fudbalera da ode u inostranstvo i treba da ide. Da bi išlo tamo morate da se bude spreman u svakom smislu, jer ako si nespreman ,,poješće te“ konkurencija, pa će da se vratiš pre nego što si otišao. Igrači bez iskustva i bez trenažnog procesa, bolje je da treniraju i da se kale u Srbiji.
GOLMAN
Golman je posebno mesto u ekipi, imate deset igrača i jednog golmana. Za golmana nije bitna visina, već da je ludo hrabar, to je prvi i osnovni uslov koji sam ispunjavao u svim elementima, kaže on i pokazuje ožiljke po glavi i telu od krampona.
-Dirnula me je izjava golmana Novog Pazara Živkovića, kada je Sikimić otišao da poseti posle povređivanja. On je zamolio FSS da ne ga ne kazne tri meseca. To je ljudina od čoveka, to ne može da kaže neko van sporta, to su reči sportiste i onoga što je u fudbalu. Zna da se povredio, to je što je,ali što da bude zlopamtilo, ako ovaj može da igra.
FUDBAL I SRBIJA
Ukoliko se podigne fudbal, to je će biti znak da se i Srbija ponovo diže. Medalje sa Olimpijade i Paraolimpijade su dovoljan dokaz za to. Ostaje žal zbog fudbala. Svi sportovi su uspeli na Olimpijadi, samo se fudbal nije ni plasirao. Meni je drago kada se osvoji medalja i svira himna.
HRVATI
Nama su Hrvati merilo u svemu, kao i mi njima. Isti je rivalitet između Partizana i Zvezde. Sa njim se upoređujemo na svim poljima od sporta do politike. Ako smo bolji od njih, mi smo najbolji na svetu. Kod nas je velika razlika između želja i mogućnosti. Nesklad.
STRASTI
-Fudbal i automobili su moje strasti. Mislim sa da te ljubavi nikada neće da prestanu. Iako sam u kolicima, i danas volim stvari koje sam ranije voleo.
NE ŽELIM DA PLAĆAM KAZNE
Vozim veoma pažljivo poštujem sve propise. Recimo pretiče me jugo, a moj brat me pita ,,ti ćeš njemu da gutaš prašinu“, samo mu odgovorim da poštujem maksimalnu brzinu i da ne želim da plaćam kazne. Kažem mu to je ista samokontrola kao i u hrani, i dodatno objasnim da ja ,,jedem da bih živeo, a ne živim da bih jeo“. Kilaža mi je ista kao kada sam trenirao, zašto bih sebi pravio veći problem nego jeste.
AUTO
Nisam ni znao da postoji auto sa ručnim komandama. Pored fudbala najviše sam volim automobile i vožnju, mislio sam da nikad više neću moći da sednem u auto. Kada sam saznao da je moguće upravljati automobilom sa ručnim komadama, to je bilo kao premija na Lotou. Dobio sam volju da radim, vežbam, rekao sam sebi ,,kad tad ima da se vratiš gde si bio nekad“.
PONOVO NA DRUMU
Vratio sam se na drum, ponovo vozim,zahvaljujući terapijama bioenergetičara Dragana Stamenkovića i njegovim ,,Šumskim kapima“. Taj moj uspeh je spoj rada, terapije bionergijom i Šumskim kapima, ali i kroz jačanje psihe i vere da ponovo mogu ono što sam ranije radio. Kada se reči potvrde na delu, onda je to zauvek zapamćemo. To je meni ostalo urezano u glavi. Gde god da krenem autom znam da ništa ne može da mi se dogodi. Samo se skoncentrišem na vožnju, upalim auto i putujem. Svi me pitaju da li se plašiš kada naiđeš na kamion u toku vožnje. Ono što ja uradim kada prođem pored kamiona je da izgovorim rečenicu ,,ma ko te šiša i ti mi nisi mogao ništa, jači sam i od tebe“, dodam gas i nastavim dalje. Sam sam dovezao automobil do banje. Kada me pozovu od kuće na partiju karata odmah sedam i vozim za Jagodinu. Pođem u 4 i u Jagodini sam u 5, igramo do 9 i ja se zatim vraćam u banju.
PONETA ŽIVOTA
Žao mi je što moj sin Mladen nije igrao fudbal, ali ne mogu da ga forsiram za nešto zašta nije. Poenta život je da čovek nađe sebe tamo gde mu je mesto, da radi ono što voli i što najbolje zna. Zato je upisao Građevinski fakultet, ponosan sam na nejga. Ima podršku roditelja,ali rekao sam mu da će morati da podmetne leđa i da nosi ceo svoj teret i porodice. Sada mu je najlakše, ali kada treba da vodi računa o porodici biće mu jasno šta tata priča.
SAOBRAĆAJNA NESREĆA 2007. GODINE
Polovinom novembra 2007. Milojević je doživeo tešku saobraćajnu nesreću u Nemačkoj kada je na njega naleteo poljski kamion. Sa njim je u kolima bio Milan Lovre, otac fudbalera Gorana Lovre, a vatrogascima je trebalo tri sata da ih izvade i prebace u bolicu. Lekari su se borili za Zvonkov život četiri i po sata, a posle dvanaestodnevne kome, konačno se probudio. Posle niza operacija, tretmana matičnim ćellijama, rehabilitacije u Ribarskoj banji, uspeo je da stane na noge uz pomoć pomagala ali samo na razboju, tako da je i dalje u invalidskim kolicima. U ovom trenutku nije moguće da hoda samostalno, ali kako je i sam rekao “čovek se nada dok je živ”.
- Advertisement -